DEKLARACIJA REVOLUCIONARNE VLADE KUBE

Kuba osuđuje besramnu odluku da se oslobodi terorista Luis Posada Kariles i označava vladu SAD kao jedino odgovornu za ovo surovo i sramno delo koje ide za tim da kupi ćutanja teroriste o njegovim zločinima u službi CIAe, posebno u vreme kada je Buš otac bio njen generalni direktor.

Ovom odlukom, američka vlada je ignorisala glas koji je podigao ceo svet, čak i na samoj teritoriji SAD, protiv nekažnjavanja i politike manipulacije koju ovaj čin sadrži.

Ova odluka je uvreda za kubanski narod i za narode koji su izgubili 73 svojih sinova u ogavnom atentatu obaranja jednog civilnog aviona «Kubane de Aviasion» na domak obala Barbadosa,1976 g.

Ova odluka je uvreda samog naroda SAD, i potpuno opovrgavanje tobožnjeg «rata protiv terorizma» koji je proglasila vlada predsednika Džordža V. Buša.

Vladi SAD je bilo dovoljno da potvrdi teroristički karakter Luisa Posade Karilesa da bi sprečila njegovo oslobađanje, i da u skladu sa Odeljkom 412 Patriotskog zakona SAD, prizna da «njegovo oslobađanje ugrožava nacionalnu bezbednost SAD ili bezbednost zajednice ili bilo koje osobe».

Vlada SAD je isto tako mogla da primeni propise koji dozvoljavaju Imigracionoj i carinskoj službi da zadrži nekog stranca koji je nepoželjan na američkoj teritoriji i podleže deportaciji. Za to bi bilo dovoljno da su američke vlasti odredile da je Luis Posada Kariles rizik za zajednicu ili da bi njegovo oslobađanje dovelo do rizika od bekstva.

Zbog čega je vlada SAD dopustila da terorista nekažnjeno uđe na američku teritoriju uprkos poziva upozorenja koje je uputio Predsednik Fidel Kastro?

Zbog čega ga je američka vlada mesecima štitila dok je ilegalno boravio na njenoj teritoriji?

Zbog čega se, imajući sve elemente za to, 11. januara ove godine ograničila da ga optuži za manje važne prestupe, čistio migracionog karaktera, a ne za ono što on zapravo jeste: ubica?

Zbog čega se oslobađa kada i sama sudija Ketlin Kardone, u svojoj presudi od 6. aprila koja naređuje puštanje iz zatvora teroriste, priznaje da se optužuje «... da je bio umešan, ili bio povezan sa nekim od najsramnijih događaja 20. veka (...)? Neki od tih događaja uključuju invaziju na Zaliv Svinja, skandal Iran-Kontras, obaranje aviona na letu 455 «Kubane de Aviasion», bombe u turističkim centrima u Havani, a prema nekim teoretičarima zavere i u ubistvo Predsednika Džona F. Kenedija».

Zašto sada Imigraciona i carinska služba Ministarstva unutrašnje bezbednosti SAD ne koristi mehanizme kojima raspolaže da bi zadržala u zatvoru teroristu, sa nesumnjivim argumentom, koji je već koristilo Javno tužilaštvo SAD u skorije vreme kao što je 19. mart ove godine, da ako se oslobodi, postoji rizik da će da pobegne?

Zašto vlada SAD nije uzela u obzir zahtev za ekstradiciju, koji je sa svim potrebnim formalnostima podnela vlada Bolivarske Republike Venecuele?

Kako je moguće da se danas oslobađa najnotorniji terorista koji je ikad postojao u ovoj hemisferi, a da u zatvoru ostaje 5 mladih Kubanaca čiji je jedini prestup što su se borili protiv terorizma?

Za Kubu je odgovor jasan. Oslobađanje teroriste je delo Bele kuće kao kompenzacija da Posada Kariles ne bi izneo ono što zna, da ne bi govorio o bezbrojnim tajnama koje čuva i o dugom periodu koji je proveo kao agent američkih specijalnih službi, u kom svojstvu je učestvovao u operaciji Kondor, u prljavom ratu protiv Kube, protiv Nikaragve i protiv drugih naroda sveta.

Puna odgovornost za oslobađanje teroriste i za posledice koje iz toga budu proistekle pada direktno na vladu SAD, a posebno, na Predsednika te zemlje.

Čak i sada, posle njegovog oslobađanja, vlada SAD ima sve informacije i zakonske mehanizme da ga ponovo uhapsi. Nedostaje samo politička volja za ozbiljnu borbu protiv terorizma i podsećanje da, po predsedniku Bušu, «ako pružate utočište teroristi, ako podržavate teroristu i ako hranite teroristu, bićete isto tako krivi kao i teroristi».

Havana , 19, april 2007 g.