GOVOR NJ. EKS. G. FELIPEA PERESA ROKEA, MINISTRA SPOLJNIH POSLOVA REPUBLIKE KUBE, NA ZVANIČNOJ CEREMONIJI REAKTIVIRANJA POKRETA NESVRSTANIH ZEMALJA UNESCOu, 12. MARTA 2007 G., PARIZ

Ekselencije,

Danas je dan koji ima posebno značenje za Pokret nesvrstanih zemalja. Ovaj poziv je rezultat XIV Samita Pokreta, uspešno održanog u Havani, septembra 2006 g., na kome je još jednom ponovljena prava dužnost 118 nesvrstanih država da konsoliduju naše jedinstvo i slogu u jednom sve nepravednijem i neravnopravnijem svetu, u kome se ne poštuje naše pravo na mir i razvoj.

Pošto smo se sastali da ispunimo nalog naših šefova država ili vlada da reaktiviramo koordinaciju među nesvrstanim zemljama u okviru UNESCOa, ne samo da preduzimamo nove korake u jačanju i oživljavanju našeg pokreta, već obnavljamo i tradiciju započetu 1973 g. stvaranjem Komiteta nesvrstanih zemalja zastupljenih u Organizaciji. Mnogi se od ovde okupljenih uvaženih predstavnika danas sigurno sećaju istorijskih debata i značajnog uticaja doprinosa naših zemalja odlukama koje je tada usvajao UNESCO.

Setimo se doprinosa Pokreta nesvrstanih zemalja debatama vezanim za razvoj kulturnog identiteta naroda, uspostavljanje nacionalnih informativnih infrastruktura i pristup zemalja u razvoju nauci i tehnologiji.

Kako se danas ne setiti uloge koju je Pokret odigrao u iznošenju problema neravnoteže u svetkom protoku informacija? Tema koja je prvi put obuhvaćena 1973 g. tokom IV Samita u Alžiru, stavljena je u centar aktivnosti UNESCOa u periodu od 1977-1982 g. U toj je etapi, promocija Novog svetskog informativnog i komunikacionog poretka, koja je povezala informisanje sa debatom o svetskoj raspodeli sredstava, bila jedan od najznačajnijih doprinosa Pokreta nesvrstanih zemalja radu UNESCOa.

Ali naš današnji zadatak, Ekselencije, nije samo da se podsećamo istorije, nego da, obnovljenim snagama, zajedno radimo i borimo se, za odbranu naših prava.

Danas su izazovi koji se pojavljuju još veći. Ovih godina se drastično promenilo okruženje u kome je Pokret nesvrstanih zemalja prinuđen da igra svoju ulogu.

Teški problemi koji prete zemljama juga, umesto da se smanjuju, svaki dan sve više pritiskaju. Nameće nam se jedan apsurdni i okrutni međunarodni poredak koji sprečava razvoj, mir i napredak većine naših naroda.

Nameće nam se jedan međunarodni poredak koji sprečava opši pristup kulturi i nauci, obrazovanju za sve i socijalnoj pravdi koje je nagovestilla Povelja UNESCOa usvojena 1945 g.

Pozivamo danas nesvrstane zemlje da reaktiviraju rad našeg Pokreta u UNESCOu, jer je potrebno da se zajedno borimo za promenu tog nepravednog i neodrživog poretka.

Pozvali smo vas jer verujemo da je moguća borba za jedan svet u kome neće biti 800 miliona odraslih nepismenih i 80 miliona dece koja ne idu u školu. Bolno je podsetiti se ovde da je, prema UNESCOu, samo 47 zemalja uspelo da postigne 6 ciljeva obrazovanja za sve dogovornih u Dakaru 2000 g. Da li je danas moguće obezbediti da do 2015 g. to uspeju 192 zemlje koje čine UNESCO? Odakle će poteći sredstva ako dve trećine ovde zastupljenih zemalja svaki dan sve više trpi posledice duga koji ne prestaje da raste i iscrpljujuće nemogućnosti pristupa znanju, tehnologiji i tržištima razvijenog i protekcionističkog Severa?

Pozvali smo vas jer verujemo da je moguć jedan svet u kome neće umirati, kao što danas svakodnevno umire od gladi 20 hiljada dece.

Pozvali smo vas jer verujemo da je moguće zajedno raditi protiv merkantilizacije najvećeg dela intelektualne proizvodnje i njene privatizacije, što pretvara znanje u instrument za održavanje nejednakosti.

Svima nam preti težnja da se kultura pretvori u robu i da se uništi kulturna raznolikost.

Stigli smo do vrhunca toga da se autentična i autohtona umetnost, umetnički izrazi naših zemalja, nazivaju «alternativnom kulturom», osuđeni od strane ujednačujućih i banalnih uzora takozvane industrije zabave. Ono umetničko je postalo alternativno, a ono banalno i komercijalizovano je postalo norma. Umetnost koja navodi na razmišljanje je postala disident, dok caruje mediokritet.

Zamena građana potrošačima je operacija u toku da bi se demoralisala politička opozicija prema utvrđenom svetskom poretku i proširila dominacija šačice moćnih multinacionalnih interesa.

Optička varka predstavljanja neobuzdane potrošnje kao sinonima razvoja, što se nudi sa TV ekrana u čitavom svetu, je rečito svedočanstvo jednog načina života koji već preti opstanku naše vrste, koji iscrpljuje prirodne resurse, degradira, zagađuje, ogoljuje i može učiniti nemogućim život na planeti. Ali je isto tako i dokaz jednog izopačenog sistema koji podstiče neumerenu potrošnju elite u svetu sa 852 miliona gladnih bića, 2 milijarde bez struje, i više od 2 milijarde onih koji nikada nisu govorili telefonom i za koje reč Internet ne znači apsolutno ništa.

Pozvali smo vas jer verujemo da je neodložno da zajednički radimo na odbrani našeg prava da i mi imamo koristi od silovitog razvoja nauke i tehnologija. Tehnološki jaz između Severa i Juga se povećava. Za većinu naših naroda Informatičko društvo je tek jedna himera. Takozvana ekonomija znanja funkcioniše kao još jedan instrument eksploatacije i proširuje nagomilane prednosti razvijenih zemalja.

Evropa, Severna Amerika i Japan proizvode više od 80% svih naučnih publikacija i više od 90% patenata. 72% naučnika sveta živi i radi u industrijalizovanim zemljama. U razvijenim zemljama se svake godine ulaže čak 600 milijardi dolara u istraživanje-razvoj. U ostatku sveta, gde živi 86% stanovništva planete, ulaže se 12 puta manje.

Naše zemlje se moraju suočiti ne samo sa rastućom privatizacijom znanja i zakona intelektualne svojine, napravljenih da bi se odbranili interesi razvijenih zemalja i multinacionanih kompanija, već i sa ne carinskim preprekama koje zatvaraju tržišta severa za našu proizvodnju.

Nastoji se da se pljačka, patentira i beskrupulozno trguje od aktivnog principa nekog leka koji vekovima koristi neka domorodačka kultura, do pesama koje su pevali naši stari.
Ali, ako je to malo, patimo i od rastuće pojave «krađe mozgova». Ako su emigranti iz naših zemalja siromasi koji traže posao, proganjaju se, maltretiraju i zatvaraju im se vrata; ako su naučnici ili inženjeri podstiču se na emigraciju uz «pesmu sirena» i sve vrste obećanja. Samo iz Latinske Amerike i sa Kariba ima 1,2 miliona profesionalaca koji rada u SAD i drugim razvijenim zemljama. Posledice te drenaže talenata i intelektualnih sposobnosti su razarajuće.

Pozvali smo vas jer verujemo da je moguća borba za svet u kome bi se naučni progres posvetio borbi protiv bolesti i nerazvijenosti, a ne smišljanju sve soficistiranijeg i ubojitijeg naoružanja.

Koncentracija vlasništva nad mas-medijima, zajedno sa zavisnošću od sve moćnijih oglašivača, pretvorili su slobodu informacija u himeru.

Vesti koje se objavljuju ili sakrivaju su one koje odgovaraju moćnim interesima koji svake godine imaju promet od milijardu dolara u reklamama. Nisu važni čitaoci ili TV gledaoci, nego gazda i oglašivač, koji kao bogovi odlučuju šta će se objaviti, nameću laž, manipulišu istorijom, daju legitimitet diskriminaciji i promovišu pokoravanje pred stanjem stvari koje nam se prikazuje kao naša očigledna sudbina.

Ovaj svetski poredak krši plemenite težnje prihvaćene u Povelji UNESCOa i dužnost je Pokreta nesvrstanih zemalja i naše generacije da se bore da to promene!
Ekselencije,

Da bi Pokret nesvrstanih zemalja ispunio ciljeve revitalizacije UNESCOa, izvršavajući nalog naših šefova država ili vlada, osnova je doprinos svih članica i aktiviranje svih njegovih struktura rada.

Dokazano je da se možemo uspešno boriti. Ovde je Konvencija o kulturnoj raznolikosti, koju je usvojilo 148 zemalja, sa samo dva glas protiv, kao znak da ako se ujedinimo možemo da učinimo da se naši glasovi čuju.

Ujedinimo naše napore za razvoj saradnje usmerene ka ispunjavanju osnovnih obrazovnih potreba naših zemalja.

Branimo legat naših naroda i njihovu istoriju.

Branimo naše pravo na kulturnu raznolikost.

Zagovarajmo dijalog među kulturama i civilizacijama i energično se usprotivimo izlizanom izgovoru iz takozvanog «sudaru civilizacija», koji koriste oni koji raspaljuju agresivni militarizam i prete miru naših naroda.

Borimo se za očuvanje i konzervaciju kulturnog materijalnog i nematerijalnog nasleđa naših naroda i zatražimo restituciju kulturnog vlasništva nacija koje su bile izložene kolonijalnoj dominaciji.

Objavimo još jednom da su kulturna prava neophodan deo ljudskih prava. Zatražimo poštovanje prava manjina, isključenih, marginalizovanih, indijanskih naroda i potomaka Afrikanaca.

Podsetimo se ovde danas reči Predsednika Fidela Kastra: « Šta je otadžbina, do sopstvena kultura.»

Gradimo saveze sa sektorima civilnog društva koji u zemljama Prvog sveta sa rastućom zabrinutošću posmatraju proces banalizacije i dezinfomisanja kojima su izloženi njihovi narodi putem reklama. Radimo zajedno sa vladama koje pokazuju spremnost da uspostave kulturne politike koje brane njihove nacionalne identitete i štite njihovo nasleđe.
Gospodo delegati,

Za napredovanje rada nesvrstanih zemalja u UNESCOu računamo sa iskustvom, inteligencijom, entuzijazmom i političkom voljom vlada koje vi ovde predstavljate.

Kuba je, kao predsedavajući Pokreta nesvrstanih zemalja, uverena da, čak i kada je izazov pred nama veliki, ujedinjeni i u tesnoj koordinaciji sa Grupom 77, imamo sposobnost da se sa njime suočimo.

Heterogenost našeg članstva i raznolikost naših interesa ne služi za pretvaranje naših namera u kočnicu, već u izvor mnogobrojnih ideja, inicijativa i predloga koji će obogatiti naše zajedničke akcije. Naša raznovrsnost ne predstavlja slabost nego snaga.

Pozivam vas da ne uzmaknete u našim naporima da nastavimo da jačamo jedinstvo, solidarnost i saradnju među nama. Samo tako ćemo odbraniti naša prava i zauzeti mesto koje nam odgovara na međunarodnoj sceni.

Mi nesvrstane zemlje verujemo u UNESCO i u vrednosti koje predstavlja. Verujemo u multilateralizam i međunarodnu saradnju, a ne u rat i hegemoniju.

Prenoseći vam solidarni pozdrav plemenitog i hrabrog naroda koji je tamo , na našem malom ostrvu znao da izaziva oluje i porazi blokadu i agresije, ponavljam vam našu bezgraničnu veru da je moguće osvojiti jedan bolji svet, sa mirom, pravdom i slobodom za sve.

Hvala lepo.