SAMIT U HAVANI REAFIRMISAO NEOTUĐIVO PRAVO MARODA NA SLOBODNO OPREDELJENJE
Govor Šefa kubanske delegacije, Estebana Lasoa, Potpredsednika Državnog saveta, na 61. zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih Nacija, Njujork, 20. septembar, 2006 g.
Gospođo Predsednice,
Gospodine Generalni sekretaru,
Ekselencije,
Kao što je u svom sjajnom govoru rekao predsednik Ugo Ćaves, pre samo 4 dana, na Kubi je završen XIV Samit Pokreta nesvrstanih zemalja (PNZ). Danas govorim u ime Predsedavajućeg pokreta, predsednika Fidela Kastra, ispunjavajući našu obavezu da obavestimo ovu Skupštinu o glavnim odlukama dogovorenim na Samitu u Havani.
Kao što je u govoru na otvaranju ukazao Prvi potpredsednik Državnog i Ministarskog saveta Republike Kube, drug Raul Kastro:
«Sadašnja međunarodna konjuktura koja se odlikuje iracionalnim pretenzijama jedine globalne supersile za svetskom dominacijom, uz saučesništvo njenih saveznika, pokazuje potrebu za sve većom kohezijom u odbrani glavnih ciljeva koji su odredili osnivanje Nesvrstanih, a koji su oni isti koje određuje Međunarodno pravo i Povelja Ujedinjenih Nacija.»
Ako je pre više od 4 decenije bilo potrebno da se osnuje Pokret, njegova važnost u današnjem svetu ne dopušta nikakvu sumnju.
Samit PNZ održan na Kubi bio je nesumnjiv uspeh, uprkos pretnjama i pritiscima onih koji se opiru jedinstvu i zajedničkim naporima zemalja Juga.
Zabeležen je visok nivo učešća, kako po broju zemalja koje su se odazvale, tako i po prisustvu Šefova država ili vlada.
Održane su opširne i plodne debate i postignuta istinska klima razumevanja, jedinstva i kohezije, što je omogućilo usvajanje dokumenta od presudnog značaja za budući rad Pokreta nesvrstanih zemalja.
Kuba, kao novi predsedavajući, dobila je jasne mandate i programe delovanja koji će usmeravati njen rad na čelu Pokreta.
Kao rezultat Samita, PNZ je učvršćen, a time i političko usaglašavanje zemalja Juga. Različitost i heterogena priroda članica Pokreta, daleko od toga da nas oslabi, predstavlja suštinsku snagu.
To nam je omogućilo da postignemo čvrste koncenzuse koji će pozitivno doprineti rešavanju brojnih i teških izazova sa kojima se danas suočava čovečanstvo.
Samit je odao priznanje odličnom radu Malezije na čelu Pokreta u poslednje tri godine.
Nije bilo nijedne relevantne stvari niti zahteva naroda Juga kome nije posvećena odgovarajuća pažnja i podrška našeg Pokreta.
Hitnost napredovanja u odbrani multilateralizma, zahtevanje poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta svih država i obezbeđenje punog prava naših naroda na razvoj i na mir, bili su potvrđeni na Samitu kao principi Pokreta. Šefovi država i vlada su odlučili da rade na tome da suzbiju dela agresije i druga kršenja mira i da podstiču mirno rešavanje međunarodnih kontroverzi.
Tražili su od svih nacija da se uzdrže od korišćenja pretnji upotrebom sile protiv teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti bilo koje države. Promovisali su razvoj odnosa prijateljstva zasnovanih na poštovanju principa ravnopravnosti i volje naroda u njihovoj borbi protiv strane okupacije.
Savetovali su proširenje međunarodne saradnje radi rešavanja teških međunarodnih problema ekonomskog, socijalnog, kulturnog i humanitarnog karaktera i podsticanje poštovanja osnovnih ljudskih prava i sloboda svih i za sve.
Osnovno i neotuđivo pravo svih naroda na slobodno opredeljenje bilo je potvrđeno u Havani.
Nesvrstani su se složili da su svetski mir i sigurnost ugroženiji nego ikad, kao posledica, između ostalog, rastućih tendencija najmoćnijih država da pribegnu unilateralizmu i pretnjama preventivnim ratovima.
Istaknuta je obaveza Pokreta prema postizanju opšteg i potpunog razoružanja, a posebno, nuklearnog razoružanja, pod striktnom i efikasnom međunarodnom kontrolom. Istovremeno, Samit je potvrdio osnovno i neotuđivo pravo svih država na istraživanje, razvoj, proizvodnju i upotrebu nuklearne energije u mirnodopske svrhe, bez ikakve diskriminacije i u skladu sa odgovarajućim međunarodnim obavezama.
Isto tako, došlo je do jasnog i čvrstog izjašnjavanja protiv terorizma, primene dvostrukih aršina u međunarodnim odnosima, jednostranih prinudnih mera protiv bilo koje zemlje, teza o «promeni režima» i neispunjavanju obaveza razvijenih zemalja u ekonomskoj i socijalnoj sferi.
Šefovi država i vlada Pokreta potvrdili su cilj dostizanja jednog miroljubivog sveta, gde bi sve nacije imale pravo na bolju budućnost, uz pravedan i nepristrasan svetski poredak, zasnovan na održivom razvoju svih naroda. Potvrdili su da u sadašnjem odliku globalizacija održava, pa čak i povećava marginalizaciju zemalja Juga i zatražili njenu radikalnu transformaciju u jednu pozitivnu silu promene za sve narode.
Učesnici su potvrdili pravo palestinskog naroda da konstituiše sopstvenu državu i osudili izraelsku vladu zbog nove eskalacije zločina i masakara u Gazi i drugim okupiranim teritorijama. Isto tako su izrazili energičnu osudu nemilosrdne izraelske agresije na Liban i teška kršenja njegovog suvereniteta i teritorijalnog integriteta.
Narod i vlada Bolivije su dobili odlučujuću podršku i solidarnost Samita pred pokušajima koje podstiču ekstremne snage radi podele zemlje, i data je čvrsta podrška procesu koji se odvija u toj bratskoj naciji, usmerenom ka garantovanju stvarnih prava za sve Bolivijce i vršenju punog suvereniteta nad prirodnim resursima zemlje.
Pokret je sa zabrinutošću razmotrio agresivnu politiku i povećanje akcija usmerenih ka narušavanju stabilnosti Bolivarske Republike Venecuele i podržao neotuđivo pravo venecuelanskog naroda da odredi svoj sopstveni oblik vladavine i izabere svoj ekonomski, politički i socijalni sistem, oslobođen stranog mešanja, subverzija, prinude i ograničenja bilo koje vrste.
Nesvrstani su se obavezali da podstaknu istinski proces demokratizacije i reforme Organizacije Ujedinjenih Nacija, iz čega će kao rezultat proisteći nadvladavanje nametanja i antidemokratske prakse Saveta bezbednosti i dodeljivanje odlučujuća uloga Generalnoj skupštini, koja joj pripada u skladu sa funkcijama i ovlašćenjima definisanim u Povelji Ujedinjenih Nacija.
Pomenuo sam tek nekoliko primera stavova koje je usvojio Samit u Havani o najrazličitijim temama iz međunarodnog dnevnog reda. Usvojeni dokumenti će biti zvanično podeljeni svim državama članicama OUN. Više odluka koje je odobrio Samit veoma brzo će početi da se primenjuje u praksi na sadašnjem redovnom zasedanju Generalne skupštine.
Gospođo Predsednice,
Kuba je svesna velike odgovornosti koju sobom nosi predsedavanje Pokretom nesvrstanih zemalja u jednom od najtežih perioda istorije čovečanstva, što se tiče sučeljavanja i veće nego ikad pre neravnopravnosti i nepravde.
Neumorno ćemo raditi da bi Pokret zauzeo mesto koje treba i može da ima u međunarodnim odnosima, što proističe ne samo iz njegovog brojnog članstva od 118 zemalja, skoro dve trećine članica OUN, nego i iz naše istorije borbe u korist najpravednijih stvari.
Pre 27 godina, predsednik Fidel Kastro je, otvarajući VI Samit Pokreta nesvrstanih zemalja u Havani, izjavio:
«Borba za mir i za pravedan ekonomski poredak, za adekvatno rešenje teških problema koji pogađaju naše narode se, po našem mišljenju, svaki put sve više pretvara u osnovno pitanje Pokreta nesvrstanih zemalja.»
«Mir sa ogromnim rizicima koji mu prete, nije pitanje koje treba ekskluzivno da bude u rukama velikih vojnih sila. Mir je moguć, ali svetski mir bi mogao da se obezbedi jedino u meri u kojoj sve zemlje budu imale svest i odlučnost da se za njega bore. Mir, ne samo za jedan deo sveta, Mir za sve narode.»
Nekoliko dana kasnije, u istoj ovoj Sali, obaveštavajući o tom samitu, predsednik Fidel Kastro je rekao:
«Buka oružja, pretećeg jezika i prepotencije na međunarodnoj sceni treba da prestane. Dosta više sa iluzijom da se svetski problemi mogu rešiti nuklearnim oružjem. Bombe mogu da ubiju gladne, bolesne, neuke, ali ne mogu da ubiju glad, bolesti i neznanje. Isto tako ne mogu da ubiju ni pravedan bunt naroda».
Mi narodi Juga ćemo zajednički raditi za pravdu, mir i razvoj naših nacija i čitavog sveta, ubeđeni da je jedan bolji svet moguć, ako se svi borimo za njega.
Gospođo Predsednice,
Imam sada dužnost da izgovorim nekoliko reči u ime naroda i Vlade Kube.
Pri upražnjavanju svog prava na slobodno opredeljenje naš narod se suočava sa novim pretnjama. Bušova administracija je pojačala svoje brutalno antikubansko neprijateljstvo novim ekonomskim sankcijama, koje još više pooštravaju ono što je već najduža blokada u istoriji čovečanstva. Isto tako se nameću veće represalije protiv onih koji iz drugih zemalja trguju sa Kubom i besno se prate finansijske transakcije vezane za našu zemlju.
Sama vlada SAD priznaje da danas troši više sredstava za praćenje i kažnjavanje onih koji posluju sa Kubom, nego za kontrolu finansija onih koji su napali Tornjeve blizance.
Juna meseca ove godine, Bušova administracija je usvojila drugu verziju svog najnovijeg plana agresije i dominacije za našu zemlju, usmerenog ne samo na obaranje Revolucije, nego i na uništenje kubanske nacije.
Kršeći međunarodne norme i zakone, podstiče se eskalacija bez presedana, u finansijskoj i materijalnoj podršci, subverzivnim akcijama usmerenim ka obaranju ustavnog poretka uspostavljenog slobodnom voljom kubanskog naroda.
U pomenutom antikubanskom planu uključeno je jedno poglavlje koje se čuva u tajnosti, kao odluka kojoj su prethodile tajne akcije protiv kubanske Revolucije, a koje su uključivale plaćeničke invazije, terorističke akcije, ubacivanje bolesti biljaka i epidemija i više od 600 planova za ubistvo Fidela. Hiljade Kubanaca je izgubilo život ili su ostali trajni invalidi kao posledica te kriminalne politike.
Kao vrhunac licemerja i neodgovornosti, vlada SAD toleriše i štiti teroriste koji sa njene teritorije planiraju nove napade na naš narod. Istovremeno sa manipulacijom za oslobađanje ubica odgovornih za monstruozne zločine, kao što je notorni međunarodni terorista i agent CIAe, Luis Posada Kariles, koga odbija da izruči Venecueli, vlada SAD nezakonito i nepravedno drži u zatvoru Petoricu hrabrih kubanskih boraca protiv terorizma.
Ali, uprkos svim agresijama i kriminalnoj blokadi, kubanski narod nikada neće biti poražen. Internacionalistički rad Kube se ne zaustavlja. Više od 30.000 kubanskih lekara i drugih zdravstvenih radnika danas spasava živote u 68 zemalja; učestvujemo u borbi protiv nepismenosti na više kontinenata; razvijamo plan za obrazovanje 100.000 lekara za Treći svet; i doprinosimo da stotine hiljada ljudi u mnogim zemljama povrati vid zahvaljujući «Operaciji Čudo». Time samo ispunjavamo elementarnu dužnost solidarnosti sa svim narodima sveta.
Ekselencije,
Kuba napreduje i nastaviće da dočekuje budućnost sa optimizmom i jedinstvom. Njen narod, obrazovan i vredan, za koga je Otadžbina čovečanstvo, boriće se zajedno sa narodima koje vi predstavljate za osvajanje prava na život u miru, pravdu i dostojanstvo za sve.
Hvala lepo.
|
