Govor predsednika Republike Kube, Fidela Kastra Rusa, na otvorenoj tribini Revolucije povodom 49. godiąnjice napada na kasarne Monkada i Karlos Manuel de Sespedes, odrľanoj na Trgu Revolucije "ABEL SANTAMARIA CUADRADO", Siego de Avila, 26. jula 2002, "Godina heroja zatočenika imperije". Sunarodnici,

Istorija je dokazala da niąta nije moglo da porazi naą narod u njegovoj plemenitoj borbi, kao i da fizičko oruľje nije moćnije od ideja.

Gomes i Maseo, njihova postojanost i heroizam, konjanici koji danas pobedonosno jaąu naąim poljima, Sespedes i Agramonte donose sa sobom ustav i pravdu zbog koje su prolili sopstvenu krv u republici koja je proglaąena suverenom i slobodnom 1868.
Martijeva misao vlada u radničkom narodu kakav smo danas, čak niąta nije moglo da spreči da iz proleterskog duha zemlje, koja se gradila vekovima krvlju i znojem robova i radnika, izbije neiscrpnom snagom i zauvek potpuna teľnja za slobodom i pravdom za ąta se zalagao naą narodni heroj: socijalizam.

Ono ąto smo danas, uspeli smo da odbranimo časno, u duhu humanosti i pravde koja je, kao večna vatra, neugasiva.

Neka je slava, pre svega, ovog 26. jula, onima koji su jednog dana, kao ąto je ovaj, pre 49 godina, prolili svoju krv i dali svoje ľivote da bi nastavili ponovo, sa sve većom sveąću, putem kojim su ovi krenuli!

Neka je slava narodu koji je, vaspitan u duhu pravednih ideja i herojskih tradicija, uspeo da ih očuva do dana danaąnjeg, očuvaće ih do sutraąnjeg i do konačne pobede!

©ta smo i ąta ćemo biti nego jedna jedina istorija, jedna jedina ideja, jedna jedina volja za sva vremena?

Siego de Avila i Moron, koliko do juce put kojim je neprijatelj nameravao da podeli istok od zapada, ąta oni predstavljaju ovog 26. jula? Neuniątivi put koji ujedinjuje misao, heroizam i borbenu spremnost neuniątivog bastiona čijom nezavisnoąću je Marti hteo da spreči i sprečio je da se močni i ekspanzivni severni sused proąiri Antilima i domogne se naąe zemlje na Američkom kontinentu.

Građani Avile i ostali sunarodnici bivąe provincije Kamagvej: bez sećanja na vaąe jučeraąnje ľrtve, naąi danaąnji snovi bili bi neostvarljivi.
Pre nekih dvanaest godina, mnogi u svetu priľeljkivali su da vide ruąenje poslednje socijalističke drľave na Zapadu: Kube. Nije proąlo mnogo vremena i danas, u protivnom, mnogi od nas na planeti očekujemo da vidimo kako će razvijeni kapitalisticki svet, sa Sjedinjenim Drľavama na čelu, da se izvuče iz kolosalnog i haotičnog ekonomskog nereda u koji je zapao. Oni koji su, koliko do juče, govorili o istorijskom kraju, mogli bi da se zapitaju da li moľda ova duboka kriza ne označava početak kraja političkog, ekonomskog i druątvenog sistema koji oni sami predstavljaju.

Biti svestan kraha koji taj sistem doľivljava ne znači, međutim, biti nerealan, patiti od viąka optimizma ili imati halucinacije usred neplodne pustinje.

Ljudi koji su na neki način predvideli deo budućnosti, po pravilu, su nazirali nestanak tragedija u bliskoj budućnosti njihove epohe. Međutim, treba biti zaista slep, pa da se ne vidi da varvarski i surovi poredak koji proľivljava čovečanstvo ne moľe previąe da se oduľi.

Istorija je pokazala da iz dubokih kriza bilo kog vladajućeg sistema proizilaze uvek nove epohe.

XXI vek neće biti kao tek protekli vek. U njemu je porast stanovniątva bio četiri puta veći od porasta tokom stotinu hiljada godina, vreme u kojem je čovek lutao ąumama, brdima, rekama i lagunama Zemlje, traľeći utočiąte u nekom mračnom uglu planete, a danas izloľen opasnosti od preventivnih i iznenadnih napada. Čak bismo mogli i pozavideti ovim plemenitim varvarskim precima!

Kada je Marks 1848. napisao Komunistički manifest, izgledalo je da je skoro jedina granica nepresuąnog izvora bogatstava koji bi omogućio postojanje druątvenog reľima, istinski pravednog i dostojnog ljudskih bića, bila eksploatatorski i nemilosrdni kapitalistički sistem proistekao iz burľoaske revolucije. Čak ni njegov čudesni um nije bio u stanju da zamisli koliko će joą ątete naneti kapitalizam čovečanstvu.

Lenjin otkriva i analizira njegovu imperijalističku fazu.
Danas, skoro sto godina kasnije, čovečanstvo trpi strahote njegove neoliberalne globalizacije.
Sa svakom od ovih etapa kojima iscrpljuje svoje postojanje, nastali su novi i ogromni izazovi.

Pre jedva 30 godina, malo ljudi u svetu pominjalo je ľivotnu sredinu. Shvatanja i teme u vezi sa uniątavanjem ąuma, erozijom, salinizacijom tla, promenom klime, nestajanjem ozonskog omotača, otapanjem ogromnih ledenih masa, gradovima i čitavim zemljama osuđenim na fatalno nestajanje pod morem, kontaminiranim vazduhom i vodom, preteranom eksploatacijom mora, izgledali su kao izmiąljanja naučnika vičnih katastrofama, a nikako kao očigledna stvarnost.

Koji smisao ima za ogromnu većinu čovečanstva spektakularni napredak nauke, letovi u svemir, moguća kolonizacija Marsa i slične stvari? ©ta obećavaju milijardama izgladnelih, bolesnih, potpuno nepismenih ili polupismenih ljudskih bića koja nastanjuju planetu?

©ta im znači navodno postojanje Organizacije Ujedinjenih nacija i Generalne skupątine, kada postoji samo Savet bezbednosti u kojem pet zemalja imaju pravo veta, a stvarna tiranija na svim poljima potiče od hegemonijske i dominantne velesile?

Kako im objasniti dvesta hiljada miliona dece koja rade da bi preľivela i druga koja su prodata na trľiątu zadovoljstva ili na milione onih koja godiąnje umiru, čak i kada bi mogla da budu spaąena po ceni od par centi po detetu.
Na ąta da budemo ponosni?
Kojoj vrsti čovečanstva pripadamo?

Budite svesni ove realnosti. Prenesimo jednostavnu poruku istine hiljadama miliona ljudi koji na ovaj ili onaj način isto doľivljavaju ili shvataju, i onda neće biti tog sofisticiranog oruľja ni mehanizama prevara i laľi sposobnih da pogaze savest naąe vrste.

Egoizam, ambicija, mrľnja, zavist, rivalstvo, najgori instinkti seju se svuda. Obrazovanje, ono ąto pretvara novorodene u ljudska bica, i minimum političke kulture mladih i odraslih koja bi ih osposobila da mogu da shvate stvarnost u svetu, je upravo ono ąto najviąe nedostaje ogromnoj većini na planeti.

Moľda od svih zala razvijenog kapitalizma, nijedan nije tako uľasavajuľi kao način ľivota i potroąačke navike, toliko nerealne koliko i nedostiľne, koje komercijalna propaganda usaduje svakodnevno, iz časa u čas, stanovniątvu u svetu, po ceni od bilion dolara godiąnje. Kada bi se polovina uloľila u stvaranje dobara i racionalno obrazovanje naroda, promenilo bi se lice planete.

Ne vaspitavaju se ljudska bića po potroąačkom ąablonu i realisticnoj distribuciji koja ukljucuje beskonačno kulturno i duhovno bogatstvo koje, zajedno sa ishranom, mestom stanovanja i drugim osnovnim materijalnim dobrima, zaista mogu da budu na raspolaganju svakom čoveku, a bez uniątavanja prirode. Čini se sve suprotno, ąto predstavlja jednu veliku tragediju.

Kuba je skroman primer onoga ąto bi moglo da se uradi sa minimumom sredstava.
Naąa sadaąnja borba dobija poseban značaj naąavąi se pred neprijateljstvom i agresijom vlade koja predstavlja zbir tlačiteljske moći koja je ikad postojala, a koja je, s druge strane, liąena moralnih, druątvenih i ljudskih vrednosti, neophodnih za preľivljavanje jedne vrste, kao ąto je naąa, koja se nalazi u opasnosti.

Dvadeset američkih univerziteta uvelo je kurseve za tumačenje sloľenih zavrzlama nastalih najnovijim podvigom neoliberalnog kapitalizma: laľno knjigovodstvo.

©ta znaci laľno knjigovodstvo? Bezočna krađa, kriminalna otimačina od desetine miliona Amerikanaca koji su kupili akcije od velikih firmi ili su investirali u njih na stotine milijardi dolara, ąto direktno pogada penzionisane radnike čiji su fondovi uloľeni u ove naizgled unosne akcije.

Skandal oko ove obmane prouzrokovao je polemike ili direktne ili indirektne optuľbe medu političkim vođama Sjedinjenih Drľava. Predsednik Buą je u nedavnom govoru odrľanom u Alabami aludirao da krivicu snosi prethodna vlada SAD-a. Rekao je da privreda SAD-a pati od mamurluka prouzrokovanog ekonomskim pijančenjem devedesetih godina. Ne pominjući predsednika Klintona, kritikovao je ovu kulturu u kojoj je neograničena dobit preduzeľa bila najvaľnija na trľiątima, a da niko nije mislio ąta će biti sutra.

Demokratski lideri, u sprezi sa značajnim institucijama ątampe, odgovorili su oątrim direktnim kritikama dovodeći u vezu sadaąnjeg predsednika sa istim radnjama kojih sada "hoće da se reąi". Pomenuli su koriąćenje jedne firme na ivici krize u kojoj je Buą, upoznat sa situacijom kao njen rukovodilac, prodao svoje akcije koje su joą uvek sačuvale veću cenu, za 848.560 dolara.

U prilog ovome, voda demokratske većine u Senatu zatraľio je od kontrolnog organa Berze da objavi informaciju o privilegovanim pozajmicama uz nisku kamatnu stopu koje je dobio predsednik dok je radio kao rukovodilac u kompaniji Harken Energy.

Optuľbe se pojačavaju dok su "milioni investitora i penzionera dočekali da vide svoje uątedevine i penzije umanjene za viąe od bilion dolara", komentariąe jedna značajna novinska agencija.

Posledice na berzi Sjedinjenih Drľava i Evrope bili su katastrofalni usled krize 2000. i jako su se odrazili na svetsku ekonomiju sa blagim oporavkom u 2002. godini.

Viąe od 50% američkih potroąača poseduje aktive na trľiątu vrednosnih papira, ąto bi moglo da ugrozi ekonomski oporavak.
Nezaposlenost u Sjedinjenim Drľavama već se povećala na 6%.

Od marta 2000. do danas, pokazatelji vrednosti akcija u Dow Jones i Nasdaq, najvaľnije na njujorąkoj berzi, pale su za 31,6% u prvom, a 73,9% u drugom slučaju. Njujorąka berza je u poslednje dve nedelje izgubila 1,4 biliona dolara.

U utorak 23. jula Njujorąka berza je, zbog laľnog knjigovodstva WorldCom-a, druge kompanije za svetsku komunikaciju, ponovo propala. U sredu 24. zatvara se sa relativnim porastom, dok je juče, u četvrtak 25, najavljeno da se dvanaest investicionih banaka ispituju zbog mogućih veza sa laľnim vodenjem knjiga. Niko nije u prilici da zna koje iznenadenje moľe da ga sačeka sledećeg dana.

Optuľuje se sadaąnja administracija da je svojom ekonomskom politikom doprinela ponovnom nastanku fiskalnog deficita, posle viąegodiąnjeg povećanog superavita.

Javni dug dostiľe 6 biliona, ąto odgovara cifri od 66 hiljada dolara duga po glavi svakog Amerikanca.

Trgovinski deficit nastavlja sa rastom. U 2002. moľe da dostigne 500 milijardi dolara.
Spoljno finansiranje koje dobijaju smanjuje se na manje od polovine.
Na isti način se smanjuje i u sličnoj proporciji spoljno investiranje.
Dolar je devalvirao u odnosu na evro i jen.
Kamatna stopa je pala na najniľi nivo u poslednjih 40 godina, ąto je znak neizvesnosti i nesigurnosti.

Postoje neki pozitivni ekonomski pokazatelji koji jako malo kompenzuju skup nepovoljnih naznačenih faktora.

Nisam ni reč rekao o onome ąto se deąava u Latinskoj Americi u kojoj je, na osnovu podataka koje naą narod poznaje, ekonomska i socijalna situacija uľasavajuća i svakim danom sve gora.

Imajući u vidu značaj ekonomije Sjedinjenih Drľava u odnosu na ostatak sveta, uključujuci i kubansku, koja pored blokade posredno trpi ątetu ekonomske medunarođne krize, cifre nisu nimalo privlačne ni za koga. Skup problema koji se akumuliraju u svetu objektivno ukazuje na raspad neoliberalne globalizacije i na neodrľivost sličnog ekonomskog poretka.
Poąto je Kuba zemlja Trećeg sveta, i ona trpi niske cene ąećera i nikla. Odrľani porast turizma tokom deset godina za viąe od 15% godiąnje, primio je razarajući udarac od terorističkog napada na Kule bliznakinje, pogođena je ova industrija zbog svetske ekonomske krize i porasli su troąkovi ľivotnog osiguranja i goriva.

Osim ąto je ekonomski blokirana od strane Sjedinjenih Drľava viąe od 40 godina, ątedeci i upravljajući efikasno i poąteno svojim sredstvima, ovde nema mesta za mutne poslove, pljačku javnih fondova, pranje novca, trgovinu drogom i slicno. Nema dece koja ne idu u ąkolu. Ne idu bosa i ne prose. Trinaest vakcina ątite njihovo zdravlje. Indeks smrtnosti dece je jedan od najniľih u svetu. Svi uľivaju direktnu i besplatnu zdravstvenu pomoć. Svi zavrąavaju ąesti razred, skoro 100% deveti razred. Sve opcije ąkolovanja su im danas pristupačne. Njihova ishrana je sve bolja. Razvija se kultura i umetnost. Naąi mladi, kada napune 16 godina, imaju obezbeđeno ąkolovanje ili zaposlenje. Nezaposlenost stagnira; smanjuje se: sa 6% od pre dve godine, zavrąićemo sa 3,5% na kraju 2002. Poboljąavaju se lekarske usluge i pojavljuju se druge vrste usluga. U slučaju nepogoda, stanovniątvo dobija preventivnu i direktnu pomoć; ątete se saniraju u rekordnom vremenu.
Godiąnje se isporučuju na stotine hiljada televizora, popravljaju se i grade nove ąkole.
U ąkolsko i opąte obrazovanje masovno se uvode audio-vizuelna sredstva i kompjuteri. Nastaju novi programi, kao ąto je program za masovno obrazovanje socijalnih radnika, "Univerzitet za sve"; novi nastavnici i profesori koji povećavaju broj nastavnog osoblja i smanjuju broj učenika po učionici. Profesori za računare obučavaju decu iz te oblasti počev od predąkolskog uzrasta. Univerzitetsko obrazovanje se povećava a, između ostalog, pomaľemo besplatno i druge zemlje na polju obrazovanja, zdravstva i sporta.

Neizmerne su socijalne i humane prednosti naąeg sistema. U mnogim osnovnim ľivotnim oblastima nadmaąićemo mnogobrojne industrijske zemlje, a kada je reč o obrazovanju, kulturi, masovnim naučnim saznanjima i drugim sferama, koje nisu sve nabrojane, prevazići ćemo sve zemlje.

Postoji jedinstvo, politička kultura, povezanost i snaga. Niąta čak neće moći da ukalja naąu sjajnu buducnost. U borbi ideja niko neće biti u stanju da odmeri snage sa naąim mudrim i sve obrazovanijim narodom. Bili smo u stanju da se odupremo blokadi u trajanju od viąe od 40 godina, uključujući i jedanaest godina specijalnog perioda. Upravo smo zavrąili jednu teąku narodnu borbu protiv laľi, kleveta, političke subverzije i pokuąaja da se naąem narodu nametne obesna volja gospodara najmoćnije imperije koja je ikada postojala. To smo uradili sa takvom impresionirajućom snagom i podrąkom naroda, tako da niko ne bi smeo ni da posumnja da postoji neki način na koji bi se slomila neporaľena volja za pobedom ili pogibijom, braneći naą socijalizam kao najpravednije, najhumanije i najdostojanstvenije druątvo koje se moľe zamisliti.
Laľ, neznanje, nekultura, pretnje, sve viąe će se ruąiti pred nepobedivim duhom naąeg naroda.

Pre tri dana teroristička mafija iz Majamija, stvorena, zadojena, trenirana i pomagana od strane američke administracije, objavila je koliko miliona ulaľe u posredničke, destabilizirajuće i teroristicke aktivnosti protiv naąe zemlje. Dokaz viąe koliko su neozbiljne izjave, laľi i navodna politika jedne administracije koja obećava da će suzbiti terorizam. Vlada SAD-a trebalo bi da prestane da toleriąe i podrľava ekstremnu grupu kojoj je onog 20 maja dodelila tako smeąnu ulogu, ąto je samo dovelo do joą veceg jedinstva, jačanja revolucionarnog duha i patriotske svesti koju je kubanski narod mogao da pokaľe svetu.

Najmanja opątina na Kubi poseduje veću snagu nego sav taj oloą koji se sastao sa Buąom u centru "James L. Knight" u Majamiju.

Uvek sam govorio - i nikada se neću pokajati zbog toga- da će američki narod, zbog svojih moralnih vrednosti i svoje tradicije privrľenosti slobodi, postati jedan od najboljih prijatelja kubanskog naroda kada upozna celu istinu o časnoj i junačkoj borbi Kube.
To je on impresivno i pokazao svojom podrąkom za povratak dečaka Elijana.

Pre samo 72 časa Parlament je učinio jedan značajan gest kada, na osnovu različitih kriterijuma i miąljenja, uz histerična urlanja i povike grupice mafijaąa iz Majamija, nije usliąio argumente pristalica blokade i genocida protiv Kube i izglasao odlučno i hrabro tri sporazuma koja oplemenjuju ovu instituciju. Nije vaľno ako izvrąna vlast, kao ąto je to i najavila, stavi na njih veto ili se smisle neke nove spletke i provokacije sa ciljem da se oni poniąte.

Uvek ćemo biti zahvalni za ovaj gest. ®elim da izrazim zahvalnost naąeg naroda kako demokratskim tako i republikanskim zakonodavcima koji su tog dana postupili mudro, odlučno i sa sopstvenim miąljenjem. Uvek ćemo biti na strani američkog naroda u njegovoj borbi za očuvanje ľivota i interesa svojih sunarodnika koji bi mogli postati nevine ľrtve kriminalnih terorističkih napada.

Mogu da potvrdim, na ovaj za Kubance istorijski dan, da ľelimo iskreno, uz puno poątovanje i bratsko prijateljstvo između kubanskog i američkog naroda.

®iveo socijalizam!
Otadľbina ili smrt!
Pobedićemo!