GOVOR VRHOVNOG KOMANDANTA, FIDELA KASTRA RUSA, PRVOG SEKRETARA CENTRALNOG KOMITETA KOMUNISTIČKE PARTIJE KUBE I PREDSEDNIKA DRŽAVNOG SAVETA I MINISTARA, NA XIII SAMITU ŠEFOVA DRŽAVA ILI VLADA POKRETA NESVRSTANIH ZEMALJA, KUALA LUMPUR, MALEZIJA, 25. FEBRUAR 2003, "GODINA SLAVNIH GODIŠNJICA MARTIJA I MONKADE".

(Stenografske verzije - Državni savet)

Mnogopoštovani i uvaženi prijatelju, Mahathir bin Mohamede, Premijeru Malezije;
Poštovani Šefovi država i ostali članovi delegacija;
Cenjene zvanice;

Živimo u teškim vremenima. Poslednjih meseci slušali smo više puta jezive reči i mišljenja. U svom govoru održanom pred kadetima Vest Pointa, prvog juna 2002, predsednik Sjedinjenih Američkih Država izjavio je:

"Naša bezbednost zahteva da transformišemo vojnu snagu kojom ćete vi rukovoditi i koja mora da bude spremna da odmah napadne u bilo kom mračnom kutku sveta."

Tog istog dana proglasio je doktrinu preventivnog i iznenadnog rata, nešto što nikada niko nije uradio u političkoj istoriji sveta. Nekoliko meseci kasnije, kada je govorio o nepotrebnoj i skoro sigurnoj vojnoj akciji na Irak, potvrdio je: "... ako nas primoraju da uđemo u rat, borićemo se svom silom naših Oružanih snaga."

Ovo nije izgovorila vlada jedne male i slabe države; bio je to zapovednik najbogatije i najmoćnije vojne sile koja je ikada postojala, i koja poseduje na hiljade nuklearnih oružja, dovoljnih da sravni nekoliko puta celokupno svetsko stanovništvo, i druge zastrašujuće konvencionalne vojne sisteme ili sisteme za masovno uništavanje.

To smo mi: "Mračni kuci planete." Tako neki gledaju na zemlje Trećeg sveta. Niko nas nikad bolje nije definisao, niti je to učinio sa više prezira.

Mi, bivše kolonije sila koje su podelile i poharale svet vekovima, danas predstavljamo skup nerazvijenih zemalja.
Nema ni za koga od nas potpune nezavisnosti, pravičnog i ravnopravnog tretmana, niti ikakve nacionalne bezbednosti; nijedan od nas nije stalni član Saveta bezbednosti, nijedan nema prava na veto, niti o bilo čemu odlučuje u međunarodnim finansijskim institucijama; niti zadržava svoje najbolje talente, niti može da se zaštiti od odliva kapitala, uništavanja prirode i životne sredine, prouzrokovano rasipničkom, egoističnom i nezajažljjivom potrošnjom ekonomski razvijenih zemalja.

Od poslednjeg svetskog krvoprolića četrdesetih godina, obećan nam je jedan svet mira, da će se smanjiti razlika između bogatih i siromašnih, a da će najrazvijenije zemlje pomoći manje razvijenim. Sve je ispalo jedna velika laž. Nametnuli su nam svetski poredak koji ne može niti da se održi, niti da se izdrži. Svet je sateran u ćorsokak. Za samo 150 godina iscrpeće se sav gas i sva nafta za koje je planeti trebalo 300 miliona godina da akumulira.

Čovečanstvo je za samo 100 godina poraslo sa nekih 1.500.000.000 na više od 6.000.000.000 stanovnika. Moraće u potpunosti da zavisi od energetskih izvora koje tek treba istražiti i razviti. Siromaštvo raste; stare i nove bolesti prete istrebljenju čitavih naroda; zemlja se razara i gubi svoju plodnost; klima se menja, vazduh, pijaća voda i mora su sve zagađeniji.

Oduzima se autoritet Ujedinjenim Nacijama, opstruira se i uništava; umanjuje se pomoć za razvoj; zahteva se od Trećeg sveta da plati dug od 2,5 biliona dolara, što je apsolutno nemoguće isplatiti u sadašnjim uslovima dok se, s druge strane, potroši bilion dolara godišnje na sve savremenije i ubojitije oružje. Zašto i za šta?

Slična suma se odvaja i za komercijalnu propagandu, šireći potrošačke želje kod milijardi ljudi koje je nemoguće zadovoljiti. Zašto i za šta?

Naša vrsta se nalazi po prvi put pred pravom opasnošću od istrebljenja zbog ludosti samih ljudskih bića, žrtvi takve "civilizacije".

Međutim, niko se neće boriti za nas koji činimo ogromnu većinu.

Jedino bismo mi sami, uz podršku miliona radnika i intelektualaca tih istih razvijenih zemalja, koji vide kako je i njihove narode zadesila katastrofa, mogli da je spasemo širenjem ideja, stvaranjem svesti, pokretanjem svetskog i samog američkog javnog mnjenja.

O ovome nije potrebno ni govoriti. Vi to isuviše dobro znate. Naša najsvetija dužnost je da se borimo, i borićemo se!

Mnogo hvala (Dugotrajan aplauz).