GOVOR PREDSEDNIKA REPUBLIKE KUBE, FIDELA KASTRA RUSA, NA VANREDNOJ SEDNICI NARODNE SKUP©TINE NARODNE VLASTI. KONGRESNA DVORANA, 26. JUNA 2002.

Drugarice i drugovi,

Sve je receno, i to mnogo bolje nego ąto ja mogu da kaľem. Jedino mi je preostalo da rezimiram i razmotrim neka pitanja.
Onih dana kada je novi predsednik Sjedinjenih Drľava preuzimao vlast, nismo ľeleli retoricke razmene sa njim. Iako nismo sumnjali u njegovu politiku prema Kubi, nismo hteli da reagujemo na prvu loptu. Bicemo strpljivi.

Jedna grupa ekstremne desnice preuzela je vlast u SAD-u, znali smo za njihove dogovore i sporazume sklopljene pre izbora sa mafijom iz Majamija u cilju uniątenja kubanske Revolucije, pa cak i moje licne likvidacije. Slucaj je hteo da su upravo oni odlucili, putem izborne krade, o izboru predsednika Buąa.
U prvoj etapi odrľani su uobicajeni antikubanski manevri u ®enevi. Niąta novo, samo su metode pritisaka na delegacije Komiteta za ljudska prava bile brutalnije nego inace.

Prva godina je protekla skoro bez posebnih novina: klasicni retoricki napadi na Kubu, sastanak "ALCA" u Kvebeku i pogreąno Buąovo pozivanje na Martijeve misli, ąto je izazvalo ogroman broj pisama kubanske dece i mladih u kojima najuctivije moguce objaąnjavaju americkom predsedniku SAD-a ko je bio i kako je razmiąljao naą apostol i nacionalni heroj; bile su to cinjenice od najveceg znacaja za bilateralne odnose.

©to se tice medunarodnog plana, odluka da se izgradi nuklearni protivraketni ątit, nepoątovanje zakljucenih dogovora u Kiotu i najava velikih troąkova u vojne svrhe za razvoj novog i savremenog oruľja, onda kada vec nije ni bilo hladnog rata, dale su nagoveątaj svetu o nacinu razmiąljanja, stilu i metodama nove administracije hegemonijske velesile.

Medunarodna privreda pocela je na sve strane da pokazuje zabrinjavajuce simptome: svi pokazatelji i prognoze postale su pesimisticke. Svet je ulazio u neizvesnu i haoticnu recesiju. Osnovni proizvodi, od kojih ľivi ogromna vecina zemalja Treceg sveta, bili su na samom dnu, dok su neoliberalna globalizacija, prisilna privatizacija, spoljni dug i cene nafte dostizali svoj vrhunac.

Usred takvih okolnosti, deąavaju se tragicni i apsurdni dogadaji od 11. septembra koji se ne mogu opravdati. Svet je jednoduąno pruľio podrąku i solidarnost narodu Sjedinjenih Drľava. Bilo kako da je pogreąna i neprimerena spoljna politika koju vode administracije SAD-a, svakog je pogodilo ovo svirepo ubijanje hiljade nevinih Amerikanaca, rodenih tamo ili poreklom iz drugih zemalja.

Bio je to cas za preispitivanje savesti, a ne za raspirivanje i pojacavanje apsurdne mrľnje, nagomilane tokom citavih decenija. Najmocnija nacija trebalo je da ostane staloľena, a preostali svet bio je u obavezi da bude hrabar. ©to se tice prvog slucaja, to je zavisilo od njihovih lidera, a drugog, od osnovnog zdravog razuma i dostojanstva. Ne obiluju mnogo ove vrline. Nije se desilo ni jedno ni drugo. Najmocniji je proglasio svetski drľavni udar 20. septembra, 9 dana nakon gnusnog teroristickog cina, poąto je izjavio da sve zemlje moraju da biraju izmedu toga da budu njihovi saveznici ili neprijatelji. Ujedinjene nacije izgubile su ono malo autoriteta koji im je davala Povelja, iskvarena najvecim antidemokratskim postupkom: vetom. Ostale drľave, oko 184, koje se obicno zabavljaju izglasavajuci uzviąene sporazume, koji se nikad ni ne primene, ovaj put su izgubile cak i svoje pravo na glasanje.

Od tada moľemo da cujemo samo zagluąujuci zvuk neracionalnosti, pretnji i oruľja.

Povecava se ekonomska kriza, siromaątvo i glad koje ova prouzrokuje; egoizam raste, solidarnost slabi; bolesti, cesto gore i od samog rata, prete istrebljenjem citavih oblasti. Ekonomske nauke se nalaze pred problemima u kojima nisu mogle ni da zamisle da ce se ikad naci, vezane shvatanjima i kategorijama koje ih, kao balast, potapaju u more neizvesnosti i nemoci.To je ono ąto su naucili na velikim i prestiľnim univerzitetima o ekonomskom i druątvenom sistemu koji je danas postao anahrona svetska imperija. Politika je prestala da bude iluzija o plemenitoj i korisnoj veątini, ąto je uvek sluľilo kao opravdanje, da bi se sada pretvorila u banalnu zabavu izgubljene reputacije. To je velika tragedija, ali ne i nereąiva. Sopstvena neodrľivost sistema doveące ljudsku vrstu do potrage za reąenjem.

Vratimo se sada na zemlju; u ogranicenom prostoru planete u kojem se nalazi naąa zemlja, mi Kubanci imamo pravo da uľivamo u skromnoj privilegiji koju smo stekli ispunivąi sve zadatke. Mi smo plod velikih dogadaja i istorijskih tokova koji su se odvijali vekovima. Kolonijalno i robovlasnicko druątvo sa jakim osecanjem za aneksiju i protiv nezavisnosti unutar najbogatijih kreolskih slojeva do skoro jednog veka; titanska borba rastuceg patriotskog sektora tokom 30 godina, sada vec blizu ispunjenja svojih ciljeva; pod intervencijom americkih trupa, ova nacija stvorena upornoącu i heroizmom njenih najboljih sinova, izdana i prodana, vodene i dovodene od strane neizmerno superiornije sile, danas predstavlja malu zemlju, nezavisnu i potpuno slobodnu, uspravnu pred najmocnijom imperijalnom silom koja je ikad postojala, a koja se ne zalaľe za mir i poątovanje prava naroda.

Ovakav jedinstveni slucaj nikad nije opisan ni u jednoj knjizi. Iz dubokog ponora proąlosti izbile su ideje, osecanja i snaga koje su nas vodile, odrľavale i odrľace nas ovde.

Posle sramnog cina u ®enevi, gde vlada Sjedinjenih Drľava brutalnim pritiscima jedva postiľe pirovu pobedu, odigravaju se proąlog maja opasni dogadaji: dana 6. vlada SAD-a nas optuľuje da vrąimo istraľivanja bioloąkog oruľja; 20, Buąovi govori u Vaąingtonu i Majamiju; 21. se ponovo ukljucuje Kuba na listu zemalja koje podrľavaju terorizam; prvog juna, Buąove nepojmljive izjave na Vest Pointu.
20. maja je predsednik Sjedinjenih Drľava posvetio ceo jedan dan Kubi i Revoluciji. Kakva velika cast! Seca nas se, dakle postojimo!

Ne znam kada predsednik Sjedinjenih Drľava piąe svoje govore, a kada poverava ovaj posao nekom od svojih bliskih saradnika, ili ti govori predstavljaju hibrid i jednog i drugog. U oba slucaja, arogancija, demagogija i laľ obicno su nerazdvojne drugarice takvih govora. Tog dana je odrľao dva: jedan u Beloj kuci, a drugi u Majamiju. Bio je prezriv, uvredljiv i neuctiv prema svom protivniku. Najznacajnije nisu bile uvrede i napadi. Oni koji nemaju argumente, jedino oruľje im je laľ i epiteti. Ono ąto treba shvatiti kao suątinu su njegove jezive namere, nerazboriti planovi i iluzije.

Jedan primer njegovih izmiąljotina i nepoątovanja medunarodnog javnog mnjenja prisutan je u govoru u Beloj kuci kada je gospodin Buą mirno izjavio da su Sjedinjene Drľave, zajedno sa njenim saveznicima i prijateljima, uspele da oslobode zemlje kao ąto je Juľna Afrika.

Ceo svet zna, a nove generacije treba da saznaju da se u Kvitu Kvanavalu i na jugoistoku Angole presudilo aparthejdu uz uceące viąe od 40 hiljada kubanskih boraca na frontu, zajedno sa angolskim i namibijskim vojnicima. Administracije SAD-a naoruľale su Savimbija koji je posejao milione mina i ubio na stotine hiljada civila. Kao saucesnici, precutali su da Juľna Afrika poseduje nuklearno naoruľanje, sa idejom da ih upotrebe protiv kubanskih trupa.

Buą meąa svoje ľelje sa najcudnijim fantazijama.
"Pre 100 godina, - rekao je u Majamiju - ponosni narod Kube proglasio je svoju nezavisnost i postavio Kubu na put demokratije. Danas smo ovde da proslavimo tu vaľnu godiąnjicu".

Za njega apsolutno ne postoji Amandman Plat, prevara, izdaja, pravo na intervenciju, ucena suvereniteta Kube do kojeg je ona sama doąla. Za njega ni istorija nije postojala.

Govori o nekom "Peter Panu", danas njegovom ministru. A nije pomenuo da je u toj monstruoznoj operaciji, vodenoj pod takvim imenom i organizovanoj od strane vlasti SAD-a, bazirajuci se na cinicnoj i gnusnoj laľi, tajno izvedeno iz zemlje 14 hiljada kubanske dece.

Odmah zatim prelazi na dramaticnu pricu o jednom kubanskom decaku koji je 1995. godine, sa 10 godina, doąao u SAD, i za samo nekoliko nedelja zavrąio Senior High School u Majamiju. Bio je to prvi ucenik koji se, posle zavrąene ove ąkole, upisao na Harvardski univerzitet. Nije imao niti je mogao da ima ni najmanje poątenja da prizna da samo jedan decak, poreklom sa Kube - jedine zemlje sa ove hemisfere gde sva deca idu u predąkolsko i da 100% ucenika zavrąava ąesti razred sa prosecno duplo vecim znanjem iz jezika i matematike, prema podacima UNESCO-a - moľe da se upiąe na Harvardski univerzitet i da za kratko vreme zavrąi; nije se radilo o nekom imigrantu iz ostalih zemalja Latinske Amerike, koji je pohadao javnu ąkolu, niti o nekom indijanskom decaku ili severnoamerickom crncu.
Zatim dodaje da se na Kubi nikom niąta nije omogucilo "ni radnicima, ni seljacima i kubanskim porodicama; jedino beda i izolacija".

Cak i ne pokuąava da objasni zbog cega onda tokom ove cetiri decenije agresije, terorizma, blokade i ekonomskog rata od strane SAD-a, a ąto je, da bi se oduprlo svemu ovome, iziskivalo visok nivo politicke svesti, kulturu, hrabrost i podrąku naroda, SAD nisu uopąte uspele da sruąe ili oslabe Revoluciju koja niąta nije ucinila za narod.

Gospodin Buą nastavlja sa svojom lakomislenoącu i kaľe da kada su sve zemlje sa ove hemisfere izabrale put demokratije, ja sam izabrao "tamnicu, torturu i egzil za sve one Kubance koji govore ono ąto misle". O ovom sramnom pozivanju na primenu torture u naąoj zemlji upravo govori ąef drľave koji je obucio u specijalnim ąkolama desetine hiljada Latinoamerikanaca koji su u skoro svim zemljama naąe hemisfere bili odgovorni za stotine hiljada mucenih, nestalih i ubijenih. Naąi kadrovi iz bezbednosti nikada nisu dobijali lekcije od tako iskusnih ucitelja. Kada bi gospodin Buą bio u stanju da pokaľe samo jedan jedini slicaj torture na Kubi za citave ove cetiri decenije revolucije, bili bismo spremni da mu podignemo zlatan spomenik, pa makar morali da istopimo kolekciju iz naąeg Numizmatickog muzeja, u znak pocasti najmanjem laľljivcu od svih laľljivaca na svetu.

Oni koji dobro poznaju naąu otadľbinu i njenu dugu i nesrecnu istoriju znaju da moralni principi revolucije, neąto ąto objaąnjava njenu izvanrednu snagu i sposobnost odupiranja, uopąte nisu principi gospodina Buąa.

U svojim neprimerenim govorima odrľanim 20.maja najavio je:"Moja administracija ce takode raditi na pronalaľenju puteva za modernizaciju RTV "Marti".

Kao ąto se moľe videti - dok Kuba svakog dana na televiziji posvecuje veliki broj sati ąkolskim i univerzitetskim programima "Za sve", i ulaľe sredstva za proąirenje na celu zemlju jednog obrazovnog kanala sa visokim ugledom i podrąkom naroda - vlada SAD-a, osim uvrede ąto koristi ime naąe najsvetije istorijske licnosti, obecava da ce uliti joą para za modernizaciju radio i televizijskih stanica za napad na naąu kulturu i za ąirenje dezinformacija, laľi, otrova i subverzije u naąoj zemlji.

U jednom momentu zanosa , slicnog delirijumu, priznaje da je bio zaprepaącen kada je procitao -a da niko ne zna gde je to mogao procitati -da u ovom modernom dobu kubanski reľim zabranjuje javnu prodaju kompjutera. Tretira nas kao da smo razvijena i bogata zemlja. Nikome nije palo na pamet da mu kaľe da je za sada Kuba jedina zemlja sa ove hemisfere, ukljucujuci moľda SAD, gde sve ąkole i obrazovni centri, pocev od predąkolskog uzrasta pa do zavrąetka fakulteta, imaju laboratorije i profesore racunarstva, uprkos cvrstoj i surovoj ekonomskoj i tehnoloąkoj blokadi nametnutoj naąem narodu da bi ga onemogucili da napreduje na bilo kom polju.

Gospodin Buą bi moľda bio opravdano zaprepaącen kada bi bio u stanju da poveruje da je naąa zemlja verovatno jedina zemlja na ovoj planeti koja se bori za opątu integralnu kulturu gde ce se onaj koji poseduje znanje samo sa jednog zavrąenog fakulteta, smatrati kao analfabeta u poslu. Tada cemo moci da se takmicimo sa gradanima SAD-a i drugim razvijenim zemljama i to, ne samo u mogucnostima komuniciranja preko Interneta na raznim jezicima, vec i u obrazovanju i kulturi. Bilo bi korisnije da priprema decu i mlade svoje zemlje za blisku buducnost, a pre svega da ih zaątiti od razornih i otudujucih uticaja od komercijalnih reklama i potroąackog mentaliteta.

Joą neąto ąto je sramotno i nedopustivo: gospodin Buą je potvrdio da "ako Kuba zapocne sa usvajanjem osnovnih znacajnih reformi usmerenih na trľiąte", ąto znaci na kapitalizam - "jedino u tom slucaju bih poradio sa Kongresom SAD-a po pitanju ublaľavanja restrikcija za putovanja i trgovinu izmedu naąe dve zemlje".

"I dalje cemo zabranjivati americko kreditiranje kubanskih kupovina americkih poljoprivrednih proizvoda, jer to ne bi bilo niąta drugo do program prikrivene strane pomoci ąto bi koristilo samo sadaąnjem reľimu.".

"Ako gospodin Kastro odbaci naąu ponudu, to ce znaciti da on ątiti svoje sledbenike na uątrb naroda i, na kraju, pored svih ovih sredstava za pritisak, morace da odgovara pred svojim narodom" Gospodine Buą, upravo to i cinim: odgovaram pred svojim narodom, polaľem racune o svom ľivotu i svom revolucionarnom ponaąanju, kako bih zajedno sa njim pripremili odgovor koji moramo da damo na zahteve i pretnje koje vi niste smeli, niti imate pravo da postavljate ponosnom i casnom kubanskom narodu.

Predsednik Buą izjavljuje, naivno ili sa drskom smeloącu, "da ce kubanskim studentima i tehnickim licima ponuditi stipendije u toj zemlji koje ce pokuąati da osnuju nezavisne civilne ustanove na Kubi, kao i porodicama politickih zatvorenika"

Na Kubi naąi adolescenti i mladi ljudi koriste skoro pola miliona stipendija za sve vrste obrazovanja. Ove stipendije se dodeljuju na osnovu uspeha na fakultetu ili prema potrebama studenata, shodno ustanovama o kojima se radi. Niko od dece i mladih nije diskriminisan. Ideja da se tako neąto moľe uraditi iz razloga politicke prirode je uvredljiva i nedopustiva.

Gospodin Buą nudi stipendije koje naąoj zemlji uopąte nisu potrebne i to cini sa drugim namerama. Ne misli valjda da cemo saradivati na programu koji ima za cilj da stvori neąto slicno tipu ąkole na americkom kontinentu za formiranje agenata za subverziju i
destabilizaciju u sluľbi njegovih imperijalistickih planova i meąanja u unutraąnje stvari drugih zemalja.

Na Kubi se svake godine dodatno daju na hiljade stipendija mladim strancima i nikog ne diskriminiąemo iz etnickih ili ideoloąkih razloga. Bilo bi bolje kada bi gospodin Buą ustupio te stipendije mladim crncima, indijancima ili mladima latinoamerickog porekla u Sjedinjenim Drľavama koji ne mogu da studiraju.

Takode greąi i vlada SAD-a ukoliko planira unapred da ce proci nekaľnjeno oni gradani koji su placeni da rade za neku stranu silu - delikt koji se strogo kaľnjava prema americkim zakonima - ili da smatra da ce imati povlastice oni koji budu posetili Kubu, preruąeni u bilo kom vidu, da prenose novcana sredstva i otvoreno kuju zavere protiv Revolucije, ili da sluľbenici njihovog Biroa za zastupanje interesa imaju pravo da obilaze zemlju po svom nahodenju i organizuju mreľe i zavere, krąeci norme po kojima se reguliąe ponaąanje diplomata pod izgovorom da vrąe proveru stanja ilegalnih emigranata koji su vraceni na Kubu. Necemo dozvoliti da se krąi naą suverenitet niti nepoątovanje normi po kojima se reguliąe ponaąanje diplomata. Isto tako, nije dopuąten ąverc robe preko diplomatske poąte. Vlada SAD-a bice odgovorna ako insistiranje na takvoj praksi dovede do poniątenja migratornog sporazuma, pa cak i do ukidanja Biroa za zastupanje interesa u Havani. To je neąto ąto ne ľelimo jer bi to znacilo ľalostan korak unazad kod ono malo stvari u kojima je ucinjen pomak u odnosima izmedu ove dve zemlje.

Ipak, svi smo spremni da se liąimo bilo cega, cak i ľivota, osim dostojanstva i suvereniteta naąe zemlje. Nismo mi ti koji napadamo, izazivamo ili blokiramo SAD. Ne traľimo da njihov ustav i njihov ekonomski i politicki sistem budu promenjeni. Strogo poątujemo prava drugih zemalja, tako da i naąa treba da budu poątovana.

Dokazali smo i viąe nego ąto treba naąu iskrenu spremnost za saradnju po pitanjima od zajednickog interesa. Naąa strana je pripremila tri projekta za bilateralne sporazume za borbu protiv trgovine drogom, trgovine ljudima i terorizma.

Joą jedan primer: suoceni sa nezakonitim koriącenjem pomorske vojne baze u Gvantanamu koja je pretvorena u kamp za strane zatvorenike, usvojili smo odgovarajuce mere i ponudili pomoc na tim planininskim terenima da bi se sprecile nesrece koje mogu da zadese americko vojno osoblje, kao i zatvorenike.

U svom govoru gospodin Buą prica o politickim zatvorenicima na Kubi, ali uopąte ne pominje kubanske heroje, zatvorenike imperije, nepravedno osudene u SAD-u na viąe od deset godina zatvora ili na doľivotnu robiju. Na taj nacin oni govore o ąpijunima tamo i o politickim zatvorenicima ovde; mi govorimo o politickim zatvorenicima koji su tamo i o kontrarevolucionarnim zatvorenicima i ąpijunima koji su ovde.

I konacno, tema koju ne smemo izostaviti: napad i uvreda, kada je izjavio da trgovina sa Kubom ne bi znacila niąta drugo nego punjenje dľepova Fidela Kastra i njegovih sledbenika.

Gospodine Buą, ja ni u cemu ne licim na korumpirane licnosti u svetu kojima ukazujete cast Vaąim druľenjem sa njima ili na one licnosti koje su, sledeci kapitalisticke i neoliberalne uzore, konfiskovale drľavu i prenele u inostranstvo stotine milijardi dolara, od cega je veci deo opran preko uglednih i uticajnih americkih banaka. Vi, koji ste kao milioner i sin milionera, toliko privrľeni velikim bogatstvima moľda nikad necete moci da shvatite da postoje nepodmitljivi ljudi koji su ravnoduąni na novac.

Nisam se rodio potpuno siromaąan. Moj otac je posedovao hiljade hektara zemlje. Nakon pobede Revolucije ta zemlja je predata radnicima i seljacima. Cast mi je da mogu da kaľem da ne posedujem niti imam u svom vlasniątvu nijedan jedini dolar. Svo moje bogatstvo moľe da stane u dľep od Vaąe koąulje.

Zanimljivo je primetiti da izmedu ova dva govora koje je predsednik Buą odrľao istog dana, 20. maja, postoji jedna suptilna razlika. U onom odrľanom u Beloj kuci, ne pominje se rec tortura niti proste reci na racun Kastrovih dľepova i dľepova njegovih sledbenika. Te reci je ubacio u govor koji je odrľao u Centru "James L. Knight" na veliko uľivanje njegovih drugara iz Majamija, isti oni koji su, po Elijanovom povratku svom domu i porodici, sa besom izgazili i zapalili americke zastave, neąto ąto se nikada na Kubi nije desilo od pobede Revolucije.
O njegovom govoru na Vest Pointu vec sam pricao u Santijago de Kubi.
Danas nije malo onih u svetu, pa cak i u Vaąoj zemlji, koji dele zabrinutost zbog Vaąih izjava. Ovom prilikom necu niąta viąe dodati. Ostalo mi je zadovoljstvo da Vas obavestim da se u ovom mracnom kutku sveta niko ne plaąi Vaąih pretnji od iznenadnih napada. Vec odavno smo predali svaki minut ľivota koji nam je preostao naąim ciljevima.

A Vi, sa Vaąe strane, gubite autoritet. Teoretski, posedujete moc da odlucujete o sudbini veceg dela sveta, ali to ne moľete sami da uradite. Da biste ubili ostatak sveta potrebno je mnogo ljudi da Vam pomognu. Medu vojnim i civilnim rukovodiocima koji rukuju strukturama vlasti u Vaąoj zemlji, ima ih mnogo sposobnih i obrazovanih. Nije dovoljna samo naredba. Treba da budu ubedeni, a svaki put ce biti sve manje, sve dok Vaąi politicki savetnici, bez sposobnosti i vojnog iskustva, cak i politickog iskustva, cine greąku za greąkom. Nisu dovoljne okrutne laľi ili izmiąljotine da bi se izvrąili preventivni i iznenadni napadi na neku od 60 ili viąe zemalja, na neke od njih ili na sve.

I Vaąa zemlja ima milione naucnika, intelektualaca i profesionalaca iz najraznovrsnijih disciplina koji znaju da razlikuju dobro od zla, upoznati su sa istorijom i sa uľasnom stvarnoącu sadaąnjeg sveta, imaju i formiraju svoje miąljenje. Tu je takode i preostali svet koji ne zaboravlja lako tragedije do kojih mogu da dovedu Vaąe ideje i shvatanja.

Ovo Vam kaľe, bez namere da Vas uvredi, neko ko poseduje skromnu moc da hladno razmiąlja i ko je vec odavno izgubio, zajedno sa svojim narodom, predstavu o strahu.

®iveo Socijalizam!