GOVOR PREDSEDNIKA REPUBLIKE KUBE, FIDELA KASTRA RUSA, POVODOM POSETE BIV©EG AMERICKOG PREDSEDNIKA, D®EJMSA KARTERA, LATINOAMERICKOJ ©KOLI MEDICINSKIH NAUKA, DANA 13. MAJA 2002.

Poątovani bivąi predsedniče Sjedinjenih Americkih Drľava, Dľejms Karter, poątovana suprugo i ostali pratioci,

Pozdravljam takode i ostale zvanice i drage studente ove medicinske ąkole:

Nisam bio siguran da li, izmedu ostalog, treba da govorim da vas ne bih ovde izloľio opasnosti (Smeh) da prisustvujete govoru koji bi se mogao oduľiti viąe nego ąto je predvideno, no dobro, zavladala je apsolutna tiąina tako da sam se osetio obaveznim (Smeh), sluąajte me dobro, da zauzmem ovu tribinu na nekoliko minuta.

Postojao je jedan program u kojem se kaľe: "Na kraju se najavljuju glavni govori", tako se obicno govori na javnim skupovima, otvorenim tribinama, itd, a ja sam u svakom slucaju pomislio da, ako neąto i kaľem, bice to zavrąne reci, s obzirom na to da je glavni govor pripadao predsedniku Karteru. Moram da pojasnim ovo oko bivąeg predsednika i predsednika jer se u SAD-u prilikom oslovljavanja, predsednike, koji to viąe nisu, i dalje familijarno nazivaju predsednicima, pa se zbog toga i mi ovog popodneva prijateljski ponaąamo prema njemu.

Zaista sam razmiąljao o tome, ąta mi to radimo, da li je ovo medicinska ąkola ili neąto drugo? Neko razmiąlja u brojevima, procentima itd. Ja sam takode racunao, na primer, koliko smo imali lekara kada je pobedila revolucija, a ovih koji danas studiraju u ovoj ąkoli ima viąe nego ąto je onda bilo ukupno lekara na Kubi, ciji se broj u sledece dve-tri godine smanjio na polovinu. Isto tako je ostalo samo 40% naąih profesora medicine.

Rezultati, koje bih danas mogao da predstavim - necu reci predociti jer mi niąta ne predocavamo, vec predstavljamo - su plod velikog truda od 43 godine.

Samo se sa ovim lekarima koji su ostali u zemlji moglo postici ono ąto danas imamo, a to je: na jednog lekara koji nas je napustio, sada imamo 22 lekara ili neąto malo viąe, a na naąim univerzitetima studiraju dva i po puta viąe studenata od ukupnog broja lekara koji su nas napustili.

Naąli smo se pred velikim izazovom, da ostanemo bez lekara ili da uloľimo napore da bismo dobili potreban broj lekara.

Kada smo mislili i sanjali o buducnosti, gajili smo nadu da ce naąa zemlja imati dobar zdravstveni sistem.

Nikad necu zaboraviti vreme kada sam bio ucenik petog ili ąestog razreda osnovne ąkole i kada sam se vracao na imanje gde sam ľiveo i susretao se sa dve trecine umrle dece o cijoj smrti niko nije znao, nije izlazilo u novinama, a od cega su ustvari umirali? Od acidoze. Tome treba dodati i umrle od tetanusa ili od drugih mnogobrojnih cestih bolesti koje su harale naąim selima.

Maątali smo i o ąkolama jer smo primecivali da su u naąem okruľenju skoro svi mladi i odrasli bili nepismeni. Secam se da su neki od malobrojnih koji su znali da piąu i citaju, zaradivali za ľivot piąuci pisma za one koji su hteli da piąu devojci, simpatiji ili nekome koga su hteli da osvoje. To ne znaci da su im oni diktirali pisma, vec su traľili od njih da im napiąu i sadrľaj pisma, onako kako bi ga on sam napisao kada bi hteo da osvoji neku devojku, jer su u to vreme muąkarci osvajali devojke (Smeh i aplauz), nije bilo toliko jednakosti (Smeh).

Bila su to dva oslonca za koja smo se borili, ali ne i glavna, postojao je jedan glavni: pravda, podjednake mogucnosti, istinsko bratstvo medu ljudima. Kakvo je to druątvo bez pravde? Kakvo je to druątvo nepismenih? Kakvo je to druątvo u kome nekolicina ima sve, a ostali nemaju niąta? Kakva je to sloboda koja moľe da nastane iz nejednakosti i nekulture? Kakva je to demokratija? Kakva ljudska prava?

Najiskrenija osecanja pokrecu naą narod. Gajimo najcvrące ubedenje da postoje mnogo reci i pojmova koje treba redefinisati ako zaista ľelimo da imamo dostojnu buducnost. Buducnost ne treba da bude proąlost, a projektovanje buduceg druątva ustvari zahteva ponovna razmatranja mnogih zastarelih shvatanja.

Svi mi ili mnogi od nas znamo da, kada se prvi put pojavila u Grckoj rec demokratija i kada smo bili mladi govorili su nam: "Tamo je primer demokratije, tamo vladaju gradani okupljeni u nekom javnom, verovatno malom parku". U to vreme je Atina imala 20 000 slobodnih stanovnika - mora da ih je bilo neąto manje, okupljali su se na trgu, a tada nisu postojali mikrofoni, iako su ustvari mogli svi da stanu u jedan manji park; bez tih mikrofona vi koji ste u pozadini ovog skupa ne biste mogli da me cujete - pored ovih 15 000 ili 20 000 slobodnih stanovnika bilo je od 50 000 do 60 000 onih koji nisu uľivali nikakvo pravo, kao i oko 80 000 robova.

Kada napravimo pregled sveta koji danas poznajemo i kada znamo da milijarde ljudskih bica ľive u neshvatljivoj bedi, da milijarde ljudskih bica ľive u zemljama Treceg sveta, moľemo da se zapitamo u kom svetu ľivimo; kada znamo da ima zemalja gde je 90% stanovniątva nepismeno, da nema ąkole, da se broj nepismenih povecava svake godine; kada nam stignu vesti o deci koja umiru pre nego ąto napune prvu godinu ľivota, a koja bi se mogla spasiti, i kada se uporede zemlje gde je stopa smrtnosti 5, 6, 7, 8 na svakih 1000 ľivorodenih sa zemljama gde je ovaj broj veci od 150, pitamo se u kom svetu mi to ľivimo.

Cesto se pitamo koji bi to bio vek, koji milenijum u kojem cemo moci da kaľemo da ce sva ljudska bica koja dolaze na ovaj svet imati podjednake mogucnosti za ľivot.

Uloľili smo ogromne napore da bar na ovom ostrvu postoje podjednake mogucnosti za sve, mada joą uvek to nismo postigli u potpunosti. Moľete da zamislite koliko je to teąko, a joą teľe ako se pocinje u siromaątvu, kao ąto je to bio slucaj sa naąom zemljom, sa siromaątvom sa kojim danas pocinju viąe od 140 zemalja u manjoj ili vecoj meri.
Ako bi neąto moglo da posluľi kao satisfakcija za uloľeni napor mnogobrojnih sunarodnika koji su se borili, dali svoj ľivot ili uloľili svu ľivotnu energiju u jednu pravednu ideju, u jedan uzviąeni san, to bi bila cinjenica da se naąa zemlja pribliľava jednom takvom druątvu gde ce svii ljudi imati podjednake mogucnosti, ali ne u teoriji, jer se samo teorijski moľe govoriti o jednakosti na ovom svetu. Samo teorijski kada se zna da, na primer, zemlja kao ąto je Mozambik ima bruto nacionalni proizvod po glavi stanovnika u iznosu od 80 dolara godiąnje, dok druge zemlje imaju 45 000 dolara godiąnje, pri tom ne mislim samo na razliku izmedu zemalja vec na razlike koje postoje medu pojedincima u okviru tih zemalja, a u tome su naąe latinoamericke zemlje olimpijski prvaci.

Svi mi poticemo iz regiona gde postoji najveca razlika izmedu bogatih i siromaąnih; zna se da u mnogim zemljama 10% najbogatijih stanovnika poseduje viąe od 50% bogatstava i dobara koja se stvaraju u tim zemljama, a 10% najsiromaąnijih jedva da poseduje 4 ili 5%, a ponekad cak i manje, bruto nacionalnog proizvoda.

Idemo ulicama i vidamo decu koja ciste ąoferąajbne, cipele ili rade za bednu platu da bi pomogli svoju porodicu, decu koja ne idu u ąkole jer ih i nema, koja ne zavrąe ni peti razred jer, ako se dobro secam, samo 52% zavrąi peti razred, mnogo manje njih zavrąi ąesti, a joą manje deveti. Mogli bismo da se zapitamo zaąto je tako, koji to nivo pravde postoji, kakva je sudbina namenjena jednima, a kakva drugima.

Ako je tacno da mnogi priznaju naąoj zemlji velika dostignuca u zdravstvu, obrazovanju, sportu, kao da se radi o jedinim ili zavrąnim ciljevima naąe borbe i naąih ľivota, iz tih razloga bi trebalo reci: Mi traľimo neąto ąto je mnogo uzviąenije, traľimo pravdu za sve.

Kako moľe da postoji pravda kada se ne zna citati i pisati? Kako moľe da postoji sloboda bez pravde i jednakosti? Kako moľe da postoji demokratija po ugledu na onu Atinu koju smo pominjali? Kako se moľe govoriti o ljudskim pravima i u kom svetu ľivimo ako se osuduje u ®enevi, kao prekrąilac tih prava, jedna zemlja koja se u ovom periodu, suocavajuci se sa nezamislivim teąkocama, pribliľava svakim danom sve brľe tom nivou, tom snu o pravdi, o istinskoj slobodi, istinskoj demokratiji i istinskim ljudskim pravima.

Nisam u mogucnosti da na jednom ovakvom sastanku, na kojem nisam ľeleo da govorim, dotaknem tako ozbiljnu temu, ali kad su me vec primorali...
Kad neko odluci da govori, trebalo bi neąto i da kaľe. ®elim da dodam da je moľda Kuba zemlja koja je trenutno dostigla najvece jedinstvo, koja je politicki najspremnija, zemlja sa najviąe entuzijazma i nade kada gleda u buducnost.

Znate da se pre nekoliko dana na trgu Revolucije, samo nekoliko dana od osude, okupilo milion stanovnika Havane, ogorcenih ovom ozbiljnom optuľbom. Nezamislivo je da iste one zemlje koje su nas osudile, ne bi mogle da pokaľu drugu sliku osim slike pakla, jer te zemlje - a u konkretnom slucaju mislim na zemlje Latinske Amerike - predstavljaju potpunu negaciju prava koja smo vec navodili.
Ne treba da se zbog toga ľalostimo. Imacemo nepobitnog sudiju, a taj sudija ce biti istorija. (Aplauz)

Zbog toga sam vam pricao da sam se, tako gledajuci u vas, zapitao:
Da li je ovo medicinska ąkola? Koja bi to korist bila ako biste se vi, po povratku u vaąe zemlje, ukljucili u ustanove koje su naľalost, pod uticajem loąe ekonomije, potroąackog mentaliteta i egoizma, a da nijedan od vas ne poľeli da ode na neku planinu, zaravan, u zabacena sela ili siromaąne cetvrti da bi tamo obavljao plemenito zanimanje lekara. Naąa najveca ľelja je bila da ova ąkola, osim medicine, bude ąkola solidarnosti, bratstva i pravde.

Ubeden sam da ce tako i biti, jer nije uzalud ąto su studenti ove i drugih ąkola predstavnici svih etnickih zajednica, kako nam rekoąe 66, i predstavnici svih najsiromaąnijih sektora svojih zemalja.

Kako je divno videti ujedinjene i zajedno studente iz cele Latinske Amerike i iz SAD. Sa kakvim smo uľivanjem i zadovoljstvom sasluąali govor one mlade devojke ili onu koja je pevala i koliko bi se nade u prijateljstvo i bratstvo rodilo kada bismo se ujedinili, rukovodeni idealima pravde, jednakosti, o kojima je ovde govorio predsednik Karter.
Navodio je impresivne primere kao ąto je onaj da bi se sa jednom tabletom ili dve moglo doprineti iskorenjivanju uľasnih bolesti; uz plemeniti napor usmeren ka tome da se reąe neke tragedije koje preľivljavaju ljudi na ovom svetu, i to na vrlo jednostavan nacin. Palo mi je na pamet pamet pitanje: Koliko bi sve to koątalo? Ocigledno je da bi uloľena sredstva bila minimalna. Mislio sam na milijarde ljudi na zemlji koje imaju iste probleme ili su u opasnosti da ih imaju.

Nije pomenuto, poąto nije bilo moguce - jer se ogranicio samo na slucajeve iz oblasti zdravstva, mada je pomenuo i druge oblasti gde Fondacija ili Centar Karter pruľa pomoc - paludizam, na primer, desetine miliona ljudi koji oboljevaju od ove bolesti i milione koji umiru od te iste bolesti i od tifusa.

Nije pomenuta uľasna bolest, popodne je bilo isuviąe lepo da bi se razgovaralo o uľasnoj bolesti zvanoj SIDA. Kada se pomene Afrika, nemoguce je ne pomisliti na 26 ili 28 miliona lica zaraľenih sidom; 13 - 14 miliona sirocadi; na milione dece koja se radaju sa vec stecenim virusom u majcinom stomaku. To je jedna od najvecih tragedija koju je upoznalo covecanstvo i koja preti da istrebi citave narode, pa cak i citave regione.

Ovim ciframa trebalo bi dodati milione nepismenih, ciji je broj u svetu u daljem porastu, milione nezaposlenih, 60 ili 70% latinoamerickih gradana koji rade neprijavljeni, ľive bez ikakve socijalne zaątite, bez ikakvih prava jer, ne samo da se iskorenjuje radnicki pokret i sindikati, vec i osnovna prava radnika. Mogli bi dodati joą toliko nesreca!

Predsednik Karter nam je govorio o plemenitim naporima svoje supruge na proucavanju, istraľivanju i borbi protiv pojava mentalne zaostalosti. I tu je dotaknuta uľasna tema. Nama je to poznato jer se upoznajemo sa tacnim podacima o licima koja pate od nekog invaliditeta zbog mentalne zaostalosti, a samo u glavnom gradu Republike njihov broj iznosi viąe od 13 000.
Sve slucajeve treba pratiti i vec ih proucavamo tako ąto ubrzano pripremamo geneticare, opremamo odgovarajuce laboratorije, a narocito otkada smo saznali - a nismo izucavali samo slucajeve mentalne zaostalosti vec i slucajeve nesposobnosti, nastale iz bilo kog drugog razloga - da u naąem glavnom gradu ova cifra dostiľe
48 000 slucajeva mentalno zaostalih.

Polazeci od saznanja da su viąe od 80 bolesti raznih vrsta genetskog porekla, prionuli smo na genetsko proucavanje svih slucajeva mentalne zaostalosti i nekih drugih genetskih bolesti sa kojima se dete ne rada, a od kojih se moľe razboleti kasnije, kao posledica hipertireoze ili od necega ąto je srecom u ovoj zemlji i u drugim zemljama iskorenjeno, kao ąto je poliomijelitis. Medutim, postoje mnogi slucajevi genetskog porekla, ambijentalnog ili prolaznog.

Kada se ovo pomene i kada se znaju brojke, ljudi pocinju da upoznaju tragedije ljudskog druątva, a vrlo cesto ti ljudi trpe u samoci jer mnogi ni ne znaju ąta se to njima dogada. To je jedan razlog viąe za zadovoljstvo zbog posete koju smo danas imali, videvąi njihove napore u borbi da se sprece i pomogne, tamo gde je to moguce, onima koji boluju od nekih od ovih bolesti.

Ne bih ľeleo da se proąirim poąto je ovo tema o kojoj bi se moglo pricati do zore.

Ostalo je joą samo da iznesem razloge zbog kojih smo primili sa poątovanjem, sa velikim gostoprimstvom i zadovoljstvom bivąeg predsednika Dľimija Kartera, njegovu suprugu i njegovu delegaciju.

Nemojte da mislite da je to brojna delegacija, najbrojnija delegacija koja je zajedno sa njima doąla na Kubu jeste delegacija reportera i novinara, a ąto je naravno i logicno.

Juce smo na aerodromu objasnili njihove napore za poboljąanje odnosa izmedu SAD i Kube, uprkos naizgled nereąivim problemima. Zbog tih problema koje necu da nabrajam, nije se viąe napredovalo u to vreme.
Smatrali smo da je istorijski pravedno da se oda ovo priznanje, kao i da se prizna njegova hrabrost zbog posete naąoj zemlji.
Bio je hrabar ąto je pokuąao da poboljąa odnose, neka niko ne pomisli da je to lako. Bio je odvaľan ąto je posetio Kubu i pored toga ąto je oduvek bilo onih koji su se protivili i ąto je bio izloľen kritikama i klevetama.

Program posete nismo mi izabrali, vec on sam. Bio je zainteresovan uglavnom za oblast obrazovanja koja je prakticno zauzimala prvo mesto; posebno se interesovao za ovu Latinoamericku ąkolu medicinskih nauka, ąto se objaąnjava naporima, o kojima nam je pricao, koje ostvaruje u mnogim zemljama u zdravstvu, a u skladu sa svojim sredstvima. Mora da su stekli veliko iskustvo o ovim temama.

Reci cu ovde, bez ľelje da laskam, da se jasno zapaľa stepen inteligencije predsednika Kartera, a tome se u joą viąem stepenu pridruľuje njegov licni i porodicni moral. Zaista je to bila jedna od prvih stvari koje smo uocili otkada su poceli da se cuju njegovi govori prilikom kandidature za predsednika SAD-a.

Postojala su dva faktora koja su bila vezana za njegovu proąlost i licnost i time se objaąnjava njegov interes da upozna ovu ąkolu, kao i ąkolu socijalnih radnika, da upozna ustanove koje se bave specijalnim obrazovanjem i da prikupi informacije o naporima koje je u tom pravcu ostvarila naąa zemlja u domenu zdravstva, obrazovanja, kulture i medicinskih istraľivanja.

Kada nam je pricao o onome ąta je uradio, i to sigurno sa veoma skromnim sredstvima, imajuci u vidu da je on jednostavan covek - dok sam ga cekao na aerodromu, mislio sam da ce doci u nekom velikom Boingu, kad odjednom ugledam mali avion dvomotorac kako prelece pistu, okrece se, slece i pribliľava se ka nama, iz tog razloga sam mu rekao, a mislim i da se culo preko mikrofona, nisam znao da ce tamo biti toliko mikrofona:
"Mislio sam da cete doci poslednjim modelom Boinga" - doputovao je skromnim avionom sa manjom grupom osoba.

Kada je pominjao programe, ąto mi je bilo drago da cujem ovde, a koje ste i vi mogli da cujete, kao ąto je to mogao da cuje i naą narod, razmiąljao sam; ako bi se sa nekoliko dolara, ako se sa nekoliko centi moľe uciniti toliko dobra na ovom svetu, koliko bi se tek moglo uraditi sa stotine hiljada miliona ili sa milionima i milionima dolara koji su u svetu namenjeni za proizvodnju oruľja, proizvodnju i potroąnju droge ili proizvodnju luksuznih artikala, najuľasnijem nasledu koje su ostavili covecanstvu takozvana potroąacka druątva, a za koja se nadam da nece biti vecna.

Svet kao ąto je onaj o kojem on sanja suzbijajuci bolesti, svet kao ąto je onaj o kojem mi sanjamo, svet kao ąto je onaj o kojem vi sanjate, bice sasvim moguc kada ljudi steknu potrebna znanja, kulturu i svest da bi se ľivelo i delovalo u istinskom bratskom duhu, da bi se ľivelo i radilo u istinskom duhu pravde.
Ne bih smatrao beskorisnim niti bih se sada osecao toliko neprijatno zbog toga ąto sam govorio neąto duľe nego ąto sam obecao, zloupotrebljavajuci strpljenje naąih gostiju, kada bi se ovih reci, izgovorenih od sveg srca i sa najvecom iskrenoącu, cak moľemo reci i sa uzbudenjem, ponekad prisetili.

Veoma se zahvaljujem.
(Ovacije)