RAZMIŠLJANJA DRUGA FIDELA
IZBORI 4. NOVEMBRA
Sutra će biti dan od velike važnosti. Svetsko javno mnjenje će pratiti šta se dešava sa tim izborima u SAD. Radi se o najmoćnijoj državi na planeti. Sa manje od 5% stanovništva sveta isisava svake godine ogromne količine nafte i gasa, ruda, sirovina, potroših dobara i rafiniranih proizvoda koji potiču iz inostranstva, od kojih mnogi, a posebno goriva i iskopine iz rudnika, nisu obnovljivi.
Najveći je proizvođač i izvoznik oružja. Vojno-industrijski kompleks osim toga računa sa nezajažljivim tržištem u sopstvenoj zemlji. Njihove vazduhoplovne i pomorske snage su skoncentrisane u desetinama vojnih baza smeštenih na teritoriji drugih država. Strateške rakete SAD, koje nose nuklearne glave, mogu potpuno precizno da dosegnu bilo koju tačku u svetu.
Mnoge od najboljih inteligencija na planeti izvučene su iz svojih zemalja porekla i stavljene u službu sistema. To je parazitska i pljačkaška imperija.
Kao što je poznato, crno stanovništvo uvedeno, tokom vekova, putem ropstva na teritoriju SAD, žrtva je jake rasističke diskriminacije.
Obama, demokratski kandidat, je delom crnačkog porekla, i u njemu preovlađuju crna boja i druge fizičke crte pomenute rase. Mogao je da studira u jednom centru za visoko obrazovanje gde je diplomirao sa sjajnim ocenama. On je bez sumnje inteligentniji, obrazovaniji i staloženiji od svog republikanskog protivnika.
Analiziram sutrašnje izbore dok svet trpi jednu ozbiljnu finansijsku krizu, najgoru od 30tih. godina, između mnogih drugih koje su tokom više od 3 četvrtine veka ozbiljno pogađale ekonomije brojnih zemalja.
Međunarodni organi štampe, politički analitičari i komentatori, koriste deo vremena za tu temu. Obamu smatraju najboljim političkim govornikom u SAD poslednjih decenija. Njegova sunarodnica, Toni Morison, dobitnica Nobelove nagrade za književnost 1993 g., prva iz svoje etničke grupe rođene u SAD koja je dobila tu slavnu titulu, i odlična književnica, ocenjuje ga budućim predsednikom i pesnikom te nacije.
Posmatrao sam borbu obojice suparnika. Crni kandidat, koji je toliko iznenadio kada je dobio nominaciju u borbi sa snažnim protivnicima, ima dobro artikulisane ideje i ponekad njima udara po svesti glasača. Ne okleva u tvrdnji da su iznad svega, više od republikanaca i demokrata, Amerikanci, građani, koje ocenjuje kao najproduktivnije u svetu; da će smanjiti poreze srednjoj klasi, u koju uključuje skoro sve; da će eliminisati najsiromašnije i podići ih do najbogatijih. Prihodi neće biti namenjeni spasavanju banaka.
Ponavlja više puta da pogubne troškove Bušovog rata u Iraku ne treba da snose američki poreski obveznici. Okončaće ga i dovesti nazad vojnike SAD. Možda je imao u vidu da ta zemlja nije imala nikakve veze sa terorističkim atentatima od 11. septembra 2001 g. Koštao je krvi hiljada vojnika SAD, mrtvih i ranjenih u borbama i više od milion života te muslimanske države. To je bio osvajački rat koji je imperija nametnula u potrazi za naftom.
Pred razbesnelom finansijskom krizom i njenim posledicama, američke građane u ovom trenutku više brine ekonomija nego rat u Iraku. Muči ih briga za njihova radna mesta, sigurnost štednje deponovane u bankama, penzioni fondovi, strah od gubitka kupovne moći njihovog novca i kuća u kojima žive sa svojim porodicama. Žele sigurnost da u bilo kakvim okolnostima dobijaju adekvatnu zdravstvenu zaštitu i garancija prava da njihova deca dobiju visoko obrazovanje.
Obama je izazivač, mislim da se izložio opasnosti i da će se izložiti rastućoj opasnosti u zemlji gde neki ekstremista može legalno da nabavi moderno usavršeno oružje na bilo kom ćošku kao u prvoj polovini XVIII veka na Zapadu teritorije SAD. Podržava svoj sistem i oslanjaće se na njega. Briga za probleme koji pritiskaju svet ne zauzima realno neko značajno mesto u glavi Obame, i još manje u glavi kandidata koji je, kao ratni pilot, bacio desetine tona bombi na grad Hanoj, na više od 15 hiljada kilometara od Vašingtona, bez ikakve griže savesti.
Kada sam prošlog četvrtka 30.10., pisao Luli, osim onoga što sam ispričao u razmišljanju od 31. oktobra, izneo sam doslovno u mom pismu: «Rasizam i diskriminacija postoje u američkom društvu od kada je stvoreno, pre više od 2 veka. Crnci i Latinoamerikanci su uvek bili diskriminisani, njihovi građani su vaspitani na potrošnji. Čovečanstvo je objektivno ugroženo od njihovog oružja za masovno uništenje.»
«Narod SAD više zabrinjava ekonomija nego rat u Iraku. Mekejn je star, ratoboran, neobrazovan, slabo inteligentan i nije zdrav.»
Na kraju sam mu dodao: «Ako bi moji proračuni bili pogrešni, ako bi se rasizam ipak nametnuo i republikanski kandidat dobio predsedništvo, opasnost od rata bi porasla i mogućnosti naroda da idu napred bi se smanjile. Uprkos svemu, treba se boriti i stvoriti svest o tome, ko god da dobije ove izbore.»
Kada ovo mišljenje koje zadržavam bude sutra objavljeno, niko neće više imati vremena da kaže da sam napisao nešto što bi neki od kandidata mogao upotrebiti u korist svoje kampanje. Morao sam biti i bio sam neutralan u izbornom takmičenju. To nije «mešanje u unutrašnje stvari SAD», kako bi rekao Stejt department, koji toliko poštuje suverenitet ostalih zemalja.
Fidel Kastro Rus
3. novembar 2008 g.
