KANGAMBA
RAZMIŠLJANJA DRUGA FIDELA
«Kangamba» je jedan od najozbiljnijih i najdramatičnijih filmova koje sam ikad video. Gledao sam reprodukciju sa jednog diska na malom ekranu televizora. Možda je moj sud pod uticajem sećanja koja je nemoguće zaboraviti. Stotine hiljada kubanskih sunarodnika će imati privilegiju da ga vide na velikom ekranu.
Glumci su izvanredno glumili. U jednom trenutku sam poverovao da im je za njegovu proizvodnju trebala saradnja desetina Angolanaca. Sa ljudske tačke gledišta se vide scene koje razbijaju u paramparčad prezrivi i rasistički način sa kojim su imperijalisti tradicionalno prikazivali afričke običaje i kulturu. Slike kuća zapaljenih projektilima kojima su južnoafrički vlastodršci naoružavali jednu afričku etničku grupu da bi je bacili na njihovu angolsku braću nikada se ne mogu izbrisati.
Stvari koje su se dogodile na tom bojnom polju na kome su naši sunarodnici zajedno sa Angolancima ostvarili taj podvig bile su zaista potresne. Bez njihovog herojskog otpora svi bi poginuli.
Oni koji su pali nisu pali uzalud. Južnoafrička vojska je bila poražena 1976 g. kada je Kuba poslala 42 hiljade boraca da bi izbegla da nezavisnost Angole, za koju se taj bratski narod dugo borio, propadne pred izdajničkom invazijom režima aparthejda, čiji su vojnici bili prisiljeni da odstupe de granice odakle su pošli: njihove kolonije u Namibiji.
Malo posle završetka rata i početka progresivnog povlačenja kubanskih boraca pod pritiskom rukovodstva SSSRa, Južnoafrikanci su obnovili svoje pohode na Angolu.
Bitka kod Kuito Kuanavalea, četiri godine posle Kangamba - njegovog pravog imena -, istinska drama koje je doživljena na tom punktu, bila je posledica jedne pogrešne sovjetske strategije u savetovanju visoke angolske komande. Uvek smo bili pristalice da se vojsci aparthejda zabrani da interveniše u Angoli, kao što smo to bili i na kraju rata iz 1976 g. zahtevajući nezavisnost Namibije.
SSSR je isporučivao oružje; mi smo obučavali angolske borce i pružali pomoć njihovim skoro zaboravljenim brigadama koje su se borile protiv bandita UNITE, kao što je bila ona broj 32, koja je delovala u Kuanzi, skoro na centralnoj granici na istoku zemlje.
Sistematski smo odbijali da učestvujemo u ofanzivi koja se skori svake godine usmeravala ka hipotetičkom ili stvarnom komandnom mestu Jonasa Savimbija, vođe kontrarevolucije UNITE, na udaljenom jugoistočnom kutku Angole, na više od hiljadu kilometara od glavnog grada, sa brigadama blistavo opremljenim najmodernijim sovjetskim oružjem, tenkovima i blindiranim transporterima. Angolski vojnici i oficiri su bili bespotrebno žrtvovano kada su već bili prodrli u dubinu neprijateljske teritorije, pošto su intervenisale vazduhoplovne snage, artiljerija dugog dometa i južnoafričke trupe.
Tom prilikom su se brigade, sa velikim gubicima, povukle na dvadeset kilometara od Kuito Kuanavalea, stare vazduhoplovne baze NATOa. U tom trenutku je našim trupama u Angoli naređeno da pošalju jednu brigadu tenkova na taj punkt i doneta je odluka, za naš račun, da se jednom za svagda okonča sa intervencijama južnoafričkih snaga. Pojačali smo naše trupe u Angoli sa Kube: kompletnim jedinicama, oružjem i sredstvima potrebnim za izvršenje zadatka. Broj kubanskih boraca je tom prilikom premašio cifru od 55 hiljada.
Bitka kod Kuito Kuanavalea, započeta novembra 1987 g., kombinovana je sa jedinicama koje su se već kretale u pravci granice Angole sa Namibijom, gde je došlo do treće akcije tog značaja.
Kada se bude napravio još dramatičniji film od «Kangambe», filmska priča će obuhvatiti još impresivnije epizode, u kojima je blistao masovni heroizam Kubanaca i Angolanaca do ponižavajućeg poraza aparthejda.
Na kraju poslednjih bitaka kubanski borci su, taj put zajedno sa angolskom braćom, bili blizu toga da budu napadnuti nuklearnim oružjem koje je vlada SAD isporučila sramnom režimu aparthejda.
Bilo bi neophodno da se pogodnom prilikom napravi treći film iz kategorije «Kangambe», koju naš narod ima na raspolaganju u bioskopima Kube.
Dotle, se imperija zaglibljuje u ekonomsku krizu koja nema poređenja u njenoj dekadentnoj istoriji, a Buš se dere izgovarajući budalaste govore. O tome se najviše govori ovih dana.
Fidel Kastro Rus
30. septembar 2008 g.
