RAZMIŠLJANJA DRUGA FIDELA
SASTANAK U VAŠINGTONU
Neke od vlada koje nas podržavaju, sudeći po nedavnim izjavama, ne prestaju da u njih uključuju da to čine da bi olakšale tranziciju na Kubi. Tranziciju prema čemu? Prema kapitalizmu, jedinom sistemu u koji religiozno veruju. Ni jednu jedinu reč ne iznose da bi priznali zasluge jednog naroda koji je, skoro pola veka podvrgnut okrutnim ekonomskim sankcijama agresijama, branio revolucionarnu stvar koja mu je, zajedno sa njegovim moralom i patriotizmom, dala snage da izdrži.
Isto tako zaboravljaju da Kubi, posle položenih života i toliko žrtava u odbrani suvereniteta i pravde, ne može da se na drugoj obali nudi kapitalizam.
Namiguju SAD sanjajući da će im pomoći da reše vlastite ekonomske probleme ubrizgavajući fabulozne sume papirnog novca njihovim klimavim ekonomijama koje održavaju nejednaku i zloupotrebljavanu razmenu sa zemljama u razvoju.
Samo se na taj način mogu garantovati multimilionerske dobiti Vol Strita i banaka SAD. Neobnovljivi prirodni resursi planete i ekologija se čak i ne pominju. Ne traži se prestanak trke u naoružanju i zabrana moguće i verovatne upotrebe oružja za masovno uništenje.
Niko od onih koji će učestvovati na sastanku, koji je u žurbi sazvao aktuelni predsednik SAD, nije rekao ni jednu reč o odsustvu više od 150 zemalja sa istim ili gorim problemima, među kojima je najveći deo zemalja Latinske Amerike, Kariba, Afrike, Azije i Okeanije, koje neće imati pravo da kažu ni jednu reč o međunarodnom finansijskom poretku, kao što je predložio predsednik pro tempore Generalne skupštine OUN, Migel D'Eskoto.
Sutra počinje sastanak G-20 u Vašingtonu. Buš je zadovoljan. Izjavljuje da od sastanka očekuje novi međunarodni finansijski poredak. Institucije stvorene u Breton Vudsu treba da budu transparentnije, odgovornije i efikasnije. To je jedino što bi dopustio. Da bi ukazao na prosperitet Kube u prošlosti, govorio je da je nekad bila zasejana poljima šećerne trske. Nije, naravno, rekao da je bila sečena ručno i da nam je imperija oduzela kvotu ustanovljenu tokom više od pola veka, kada reč socijalizam još nije bila izgovorena u našoj zemlji, mada je bilo izgovoreno: Otadžbina ili smrt!
Mnogi sanjaju da će uz jednostavnu smenu komande u vođstvu imperije ona biti tolerantnija i manje ratoborna. Prezir prema njenom sadašnjem vladaru vodi ka iluziji o mogućoj promeni sistema.
Još uvek nije poznato najintimnije razmišljanje građanina koji će preuzeti kormilo o toj temi. Bilo bi izuzetno naivno verovati da će dobre namere jedne inteligentne osobe moći da promene ono što su stvorili vekovi interesa i egoizma. Ljudska istorija pokazuje drugo.
Posmatrajmo pažljivo ono što bude rekao svako pojedinačno na tom važnom finansijskom sastanku. Vesti će pljuštati. Bićemo svi malo bolje informisani.
Fidel Kastro Rus
14.novembar 2008 g.
