RAZMIŠLJANJA DRUGA FIDELA
TEMA ZA RAZMIŠLJANJE
Kuba je zemlja gde u normalnim uslovima struja stiže do 98% stanovništva, postoji jedinstven sistem za njenu proizvodnju i isporuku i u bilo kakvim okolnostima se garantuje vitalnim centrima preko agregata. Čim se ponovo uspostave linije dalekovoda biće opet tako.
Vredi svakog dana jedan minut razmišljati o troškovima električne energije bez koje u današnjem svetu civilizovan život postaje nemoguć. To važi još više kada se približava doba godine kada su noći duže i sva svetla i uređaji se odjednom pale, a malo je domova koji ne raspolažu sa više aparata za domaćinstvo.
Razmišljanje o toj temi nam omogućava da shvatimo izazov velikog broja zemalja u svetu koje moraju da uvoze gorivo. Na Kubi nikada nije bilo izobilja hidroenergije, niti je moglo biti bez velikih reka; solarni, obnovljivi i nezagađujući oblik energije, iako skup, koristi se na više hiljada punktova koji zadovoljavaju društvene potrebe; i najzad, tu je energija vetra, čija ispitivanja su počela pod razornom opasnošću od uragana. Zbog toga neće prestati napor da se nađe odgovor na rastuće potrebe za energijom.
Naša proizvodnja struje uglavnom zavisi od termoelektrana izgrađenih po čitavoj zemlji u godinama Revolucije, jer ih pre toga skoro nije ni bilo, praćenih širokom mrežom kakvu zahteva jedno dugo i usko ostrvo da bi nadoknadilo regionalni deficit i vreme za neophodne popravke.
U našim rukama je ipak ušteda goriva koje se svakodnevno troši, ne samo za proizvodnju struje nego i za aktivnosti države: industriju, transport, građevinarstvo, pripremu zemljišta, itd, itd. Ne nabrajam sve jer su to desetine oblasti gde se gorivo troši više nego što je potrebno, kako na Kubi, tako i u bilo kom delu sveta, ali u našem slučaju sa otežavajućom okolnošću da smo navikli da od Revolucije dobijamo mnoge stvari za koje se nismo borili. Često čak zaboravljamo da postoje uragani, na šta se nadovezuju klimatske promene i drugi fenomeni koje je stvorila takozvana civilizacija.
Jedan podatak bi nam pomogao da ilustrujemo takvu situaciju: vrednost energije koju Kuba godišnje troši po cenama važećim za ovu godinu premašuje 8 milijardi dolara.
Ako se, s druge strane, nadoveže vrednost nikla, šećera i proizvoda iz naučne grane, koji čine tri glavne izvozne stavke, to bi jedva dostiglo, po sadašnjim cenama, dve milijarde dolara, od kojih treba odbiti troškove i neophodne sirovine za njihovu proizvodnju.
Naravno da to nisu naši jedini devizni prihodi. Za izvoz usluga naša Otadžbina danas dobija prihod kao i za sav materijalni izvoz koji realizuje. Možda stignemo, u relativno kratkom vremenskom periodu, da postanemo izvoznici nafte. Već smo to delimično sa teškom sirovom naftom, koja ne može da se rafinira na Kubi zbog naših trenutno ograničenih kapaciteta.
Zaključak koji se izvodi iz ovoga što sam rekao je da je pred neumerenom potražnjom za gorivom od strane državnih organa, odgovor bio kategoričan: smanjite aktivnosti koje ste zamislili ili sanjali.
Neki od naših zaista sanjaju o tome da zadovolje sve zahteve za «ptičijim mlekom» koje ljudi žele. U Državi je potrebna rigorozna disciplina i jedan apsolutno racionalan poredak prioriteta, bez ikakve bojazni od uspostavljanja onoga što treba ili ne treba da se učini, i uvek polazeći od principa da ništa nije lako i da samo od kvalitetnog i intenzivnog rada treba pošteno da proisteknu materijalna dobra.
Ono što ne treba da izostane ni u kakvim okolnostima su raspoloživa sredstva koja prenose materijale, hranu i sredstva za najvitalniju proizvodnju i usluge.
Opet insistiram na potrebi ne za birokratskim radom na paučini od nebuloza, već za neophodnim i neizbežnim fizičkim radom. Ne treba biti samo intelektualac, nego i radnik, raditi rukama.
Fidel Kastro Rus
2. oktobar 2008 g.
