RAZMIŠLJANJA VRHOVNOG KOMANDANTA
BUŠ, MAMBI*?
«Živela slobodna Kuba», bio je ratni poklič kojim su se u dolinama i planinama, šumama i poljima trske, prepoznavali oni koji su 10. oktobra 1868 g. započeli prvi rat za nezavisnost Kube.
Nikada nisam mogao da pretpostavim da ću ga čuti 149 godina kasnije iz usta jednog predsednika SAD. To je kao da je neki ondašnji kralj ili njegov regent uzviknuo: «Živela slobodna Kuba!
Suprotno tome, jedan španski ratni brod se približio obali i topovima razorio malu plantažu šećera gde je Karlos Manuel de Sespedes, na nekoliko kilometara od mora, proglasio nezavisnost Kube i oslobodio robove koje je nasledio.
Linkoln, sin skromnog proizvođača drveta, celog svog života se borio protiv ropstva koje je u njegovoj zemlji bilo legalno skoro 100 godina posle Deklaracije o nezavisnosti. Privržen pravednoj ideji da se svi građani rađaju slobodni i jednaki, koristeći svoja zakonska i ustavna ovlašćenja, izdao je dekret o oslobađanju od ropstva. Bezbroj boraca je dalo svoje živote braneći tu ideju pred pobunjenim robovskim državama na jugu zemlje.
Linkolnu se pripisuje izjava: «Jedan deo naroda se može stalno varati, ili čitav narod neko vreme, ali ne može stalno varati čitav narod».
Umro je od zločinačkog pucnja kada je, nepobediv na izborima, težio drugom predsedničkom mandatu.
Ne zaboravljam da se sutra, u nedelju, navršava 48 godina od nestanka u moru Kamila Sienfuegosa, 28.oktobra 1959 g., u jednom aviončiću, na povratku u prestonicu iz pokrajine Kamagvej gde je nekoliko dana ranije samo njegovo prisustvo razoružalo jedan garnizon skromnih boraca Pobunjeničke vojske čiji su komandanti, buržoaske ideologije, hteli da urade ono što skoro pola veka kasnije zahteva Buš: da sa dugnu na oružje protiv revolucije.
Če u jednom divnom uvodu za svoju knjigu «Rat i gerila na Kubi», tvrdi: «Kamilo je bio drug iz 100 bitaka...požrtvovani borac koji je od žrtvovanja uvek pravio instrument za kovanje svog karaktera i kovanje karaktera trupe... on je ovde iznetom književnom kosturu dao suštinsku vitalnost svog temperamenta, inteligencije i hrabrosti, koji se u tako tačnoj meri postižu samo kod nekih ličnosti istorije».
Ko ga je ubio?
«Bolje bi bilo da upitamo: ko je likvidirao njegovo fizičko biće? Jer život ljudi kao što je on ima produžetak u narodu... Ubio ga je neprijatelj, ubio ga je jer je želeo njegovu smrt, ubio ga je jer nema sigurnih aviona, jer piloti ne mogu da steknu svo potrebno iskustvo, jer je pretrpan poslom, želeo da za kratko vreme bude u Havani... U njegovom gerilskom mentalitetu jedan oblak nije mogao da zaustavi ili skrene jednu trasiranu liniju... Kamilo i drugi Kamilosi (oni koji nisu stigli i oni koji će doći) su pokazatelj snage naroda, oni su najveći izraz onoga što može da da jedna nacija, u stanju ratne pripravnosti za odbranu svojih najčistijih ideala i sa verom u postizanje svojih najplemenitijih ciljeva.»
Zbog onoga što simbolišu njihova imena, lažnom mambiju odgovaramo:
Živeo Linkoln!
Živeo Če!
Živeo Kamilo!
Fidel Kastro Rus
27.oktobar 2007 g.
* Prema poznatom kubanskom istoričaru, Karlosu Markesu Sterlingu, reč "Mambí" je afro-antilskog porekla i primenjivala se na revolucionare sa Kube i iz Santo Dominga u XiX veku. Na Kubi se reč mambi koristi isključivo da označi patriotske vojnike koji su se borili protiv Španije u Ratu za nezavisnost (1895-1898 g.).
