RAZMIŠLJANJA VRHOVNOG KOMANDANTA
KRALJEVSKI POKLON
Teleks vesti su to ranije najavile. 6. januara se saznalo da Buš kreće na Srednji istok čim se završi njegov hrišćanski božićni odmor. Ići će u muslimanske zemlje, druge religije i kulture kojima su Evropljani, preobraćeni u hrišćanstvo, objavili rat kao nevernicima u XI veku naše ere.
Sami hrišćani su se ubijali međusobno, kako iz religioznih, tako i iz nacionalnih interesa. Činilo se da je istorija sve to već prevazišla. Ostala su religiozna verovanja koja je trebalo poštovati i njihove legende i tradicije, bilo hrišćanske ili ne. S ove strane Atlantika, kao i u mnogim drugim delovima sveta deca su s nestrpljenjem očekivala svaki 6. januar tražeći dovoljno trave za konje Sveta tri kralja. I sam sam učestvovao u tim očekivanjima u prvim godinama mog života tražeći nemoguće od bogatih kraljeva, sa istim iluzijama sa kojim neki sunarodnici očekuju čuda od naše jogunaste i dostojne Revolucije.
Nemam potrebnu fizičku sposobnost da bih se direktno obratio susedima iz opštine koji su me kandidovali za izbore sledeće nedelje. Činim ono što mogu: pišem. To za mene predstavlja novo iskustvo: nje isto govoriti i pisati. Danas, kada raspolažem sa više vremena za informisanje i razmišljanje o onome što vidim, jedva da imam dovoljno da pišem.
Ono što je dobro se očekuje, ono što je loše iznenađuje i demorališe. Biti spreman na najgore je jedini način pripreme za dobro.
Čini se irealnim videti Buša, osvajača sirovina i energetskih resursa drugih naroda, kako trasira svetu pravila ponašanja ne vodeći računa kolike stotine hiljada ili miliona ljudi umire i koliko tajnih zatvora i centara za mučenje treba da se stvori da bi postigao svoje ciljeve. «Šesdeset i više mračnih kutova sveta» treba da očekuje preventivne i iznenadne napade. Ne zatvarajmo oči, Kuba je jedan od tih mračnih kutova. Tako je doslovno rekao vođa imperije, a na to sam više puta upozorio međunarodno zajednicu.
U Abu Dabiju, glavnom gradu Ujedinjenih Arapskih Emirata, na nekoliko milja od Irana, AP obaveštava da je «američki predsednik, Džordž V. Buš, u nedelju rekao da Iran ugrožava bezbednost sveta i da SAD i njeni arapski saveznici treba da se ujedine da bi se suprotstavili opasnosti pre nego što bude previše kasno.
«Buš je optužio vladu iz Teherana da finansira teroriste, potkopava mir u Libanu i šalje oružje avganistanskoj verskoj miliciji, Talibanima. Dodao je da Iran pokušava da zaplaši svoje susede alarmantnom retorikom, izaziva Ujedinjene Nacije i destabilizuje ceo region odbijajući da objasni namere svog nuklearnog programa».
«Akcije Irana ugrožavaju bezbednost država u svim krajevima», rekao je Buš. Zbog toga SAD jača svoje stare bezbedonosne sporazume sa našim prijateljima u Persijskom zalivu i poziva svoje prijatelje da se suprotstave toj opasnosti».
«Buš je govorio u hotelu «Emirat Palas» izgrađenom za 3 milijarde dolara, u kome jedan apartman košta 2.450 dolara za noć. Ima kilometar dužine i plažu sa belim peskom dugu 1,3 km. Po Stivenu Pajku, portparolu ambasade SAD u UAE, svako zrno peska sa te plaže je uvezeno iz Alžira.»
Ceo svet zna da on želi rat protiv Irana, to je njegov rat. Osim toga obećava da će američke trupe boraviti najmanje još 10 godina u Iraku.
Ono najgore je što su glavni kandidati obeju partija, pozvani da ga naslede, nesposobni za ispravke. Nijedan se ne usuđuje da tu imperijalnu praksu dotakne ni laticom ruže, sa izgovorom borbe protiv terorizma, koju je stvorio sam sistem i njegova kolosalna i neodrživa potrošnja, težeći nemogućem, održivom rastu, punoj zaposlenosti i nemanju inflacije.
To nisu bili snovi Martina Lutera Kinga, Malkolma Iksa i Abrahama Linkolna, niti ikoga od velikih sanjara koje je imalo čovečanstvo tokom svoje nesretne istorije.
Ko ima vremena da čita i analizira vesti koje stižu preko Interneta, teleprintera i knjiga, može da potvrdi kontradikcije do kojih je svet doveden.
U članku koji je objavio «El Pais», španski list koji se dosta čita, obuhvaćena je tema cena namirnica i goriva. Napisao ga je Pol Kenedi, profesor istorije i direktor Međunarodnih bezbedonosnih studija na Univerzitetu Jejl, jedan od najuticajnijih intelektualaca u toj zemlji, tvrdeći da je «nafta najveći element zavisnosti SAD od stranih silam».
«Sredinom XVIII veka, Velika Britanija je posedovala najveću na svetu industriju za izgradnju jedrenjaka. Ipak, istovremeno sa tim što su njena brodogradilišta izbacivala stotine, pa čak i hiljade jedrenjaka godišnje, neki engleski pronalazači su stvarali parnu mašinu koja je proizvodila ogromne količine energije koju su garantovala nalazišta, posebno bitumena, na jugu Velsa. Parni motor i ugalj su podstakli razvoj britanske imperije tokom sledećih 150 godina.»
Kasnije prikazuje tačku gledišta koja nas više interesuje: međusobnu sve veću povezanost između nafte i hrane. Razlozi su dobro znani: ogromna energetska potražnja među velikim azijskim privredama i nesposobnost najbogatijih zemalja – SAD, Japana i Evrope – da smanje potrošnju.
«Ali svetska potražnja soje takođe munjevito raste, zahvaljujući pre svega povećanju potrošnje u Aziji. Desetine miliona svinja, koliko ima u Kini, godišnje proždiru neverovatnu količinu soje. Budiće cene soje su ove godine (decembar 2007) 80% veće od onih iz prošle godine (2006).»
«Niko ne može biti siguran, ali je logično da se stalni rast svetskog stanovništva i povećanje realnih renti za više od 2 milijarde ljudi poslednjih godina, prevodi u sve veću potražnju proteina – više goveđeg mesa, više svinja, više pilića, više ribe – i , zbog toga, više žitarica za ishranu životinja.»
Profesor sa Jejla je mogao da doda: više jaja i više mleka, jer njihova proizvodnja zahteva znatne količine ječma, ali malo kasnije pominje jedan članak objavljen u «The Economistu», glavnom organu evropskih finansija, ocenjujući ga kao «odličan, veoma detaljan i zastrašujući», pod naslovom «Kraj jeftine hrane». Časopis je započeo svoj indeks cena hrane ni manje ni više nego od 1845 g. Indeks cena hrane je najviši za 162 g.»
Brazil, koji se već sam snabdeva gorivom i poseduje obilne rezerve bez sumnje će izbeči ovu dilemu. Podignut na visoravni koja varira od 300 do 900 m visine, ima 77 puta površinu Kube. Ova bratska republika uživa u tri različite klime. Tamo se gaje skoro sve namirnice. Nema tropskih ciklona. Ujedinjena sa Argentinom mogla bi biti daska za spasavanje narodima Latinske Amerike i Kariba, uključujući i Meksiko, iako za njih nikad ne bi bila garancija sigurnosti, jer zavise od milosti jedne imperije koja ne dozvoljava to ujedinjenje.
Pisanje je, kao što mnogi ljudi znaju, instrument izražavanja kome nedostaje brzina, ton i mimika govornog jezika, koji ne koristi znake. Troši mnogo više vremena koga je malo na raspolaganju. Pisanje ima prednost da može da se obavlja u bilo koje doba dana i noći, ali ne znaš ko će da ga čita, malobrojni mogu da se odupru iskušenju da ga popravljaju, ubacuju ono što nije rečeno i precrtavaju deo rečenog; ponekad osećam želju da ga bacim u korpu jer nemam ispred sebe sagovornika. Čitavog života sam, prenosio ideje o događajima tako kako sam ih video, od najmračnijeg neznanja do danas kada raspolažem sa više vremena i mogućnosti da zapažam zločine koji se čine sa našom planetom i našom vrstom.
Mladim revolucionarima posebno preporučujem maksimalne zahteve i gvozdenu disciplinu, bez ambicije vlasti, samodovoljnosti i taštine. Da se čuvaju birokratskih metoda i mehanizama. Da ne upadaju u bljutave fraze. Da u birokratskim postupcima vide najgoru prepreku. Da koriste znanje računarstva bez upadanja u tehnički i neinteligentan jezik specijalizovane elite. Žeđ za znanjem, postojanost, fizičke i mentalne vežbe.
U novoj eri u kojoj živimo, kapitalizam ne služi ni kao instrument. To je kao drvo sa trulim korenjem na kome niču samo najgori oblici individualizma, korupcije i nejednakosti. Isto take ne treba ništa poklanjati onima koji mogu da proizvode, a ne proizvode, ili malo proizvode. Neka se nagradi zasluga onih koji rade svojim rukama i svojom pameću.
Ako smo učinili sveobuhvatnima visoke studije treba da učinimo sveobuhvatnim i prost fizički rad, koji pomaže da se ostvari bar deo beskrajnih investicija koje svi traže, kao da postoji ogromna rezerva deviza i radne snage. Čuvajte se posebno onih koji izmišljaju državna preduzeća sa bilo kakvim izgovorom i kasnije upravljaju lakom dobiti kao da su čitavog života bili kapitalisti, sejući egoizam i privilegije.
Dok se ne stekne svest o tim činjenicama, nijedan napor ne može da se ostvari da bi se «na vreme sprečilo», kako bi rekao Marti, da imperija koju je video kako nastaje, jer je živeo u njenoj utrobi, uništava sudbinu čovečanstva.
Budite dijalektičari i stvaraoci. Nema druge moguće alternative.
Zahvalimo Bušu njegovu ulogu jednog od Tri kralja koji posećuje mesto gde se rodio sin drvodelje Josipa, ako neko zna tačno mesto skromnih jasli gde je Nazarećanin došao na svet. Vođa imperije ovaj put nosi kao poklon desetine milijardi dolara arapskim zemljama za kupovinu oružja koje potiče iz vojno-industrijskog kompleksa, a istovremeno po dva dolara za svako koje njima isporuči, za naoružavanje države Izrael, gde je, kako tvrdi agencija Ujedinjenih Nacija koja se bavi tom temom, 3,5 miliona Palestinaca lišeno svojih prava ili proterano sa te teritorije.
Njegov opsesivni instrument je pretnja svetu nuklearnim ratom. Samo je on u stanju da donese taj poklon Kraljeva.
Fidel Kastro Rus
14. januar 2008 g.
