RAZMIŠLJANJA DRUGA FIDELA

SUSRET SA LULOM

 

Nije ubrizgavanje novca u zemlje u razvoju ono što sam kritikovao u mom jučerašnjem razmišljanju, kao su neke vesti protumačile.

Napisavši «Najgoru varijantu», pozvao sam se na način i ciljeve ubrizgavanja.

Izložio sam ideju da je finansijska kriza posledica privilegija dodeljenih 1944 g. u Breton Vudsu, razvijenom kapitalizmu SAD, koje su izronile sa ogromnom vojnom i ekonomskom moći pred kraj Drugog svetskog rata. Fenomen se sa sve većom učestalošću ponavlja

U pismu predsedniku Brazila, Luli da Silvi, koje sam mu poslao kada je tek stigao na Kubu, pošto susret sa mnom nije bio predviđen tokom njegove kratke posete našoj zemlji, napisao sam mu doslovno o toj tačci:

«Ko god bude bio vladar SAD posle sadašnje krize, treba da oseti snažan pritisak naroda Trećeg sveta koji traže rešenja u kojima učestvuju svi, a ne samo jedna grupa država. Najbogatijim nacijama je očajnički potrebno da siromašni troše, u suprotnom bi se paralisali njihovi proizvodni centri dobara i usluga. Neka koriste svoje kompjutere da izračunaju koliko biliona treba da ulože da bi se siromašne nacije razvile bez uništavanja ekologije i života na našoj planeti.»

Za svakog čitaoca je očigledno da, kada govorim o ulaganju, to se odnosi na novčani doprinos trećem svetu, pre svega kao meki kredit, sa skoro nula kamatama, radi racionalnog razvoja koji ne bi uništio ekologiju.

Mogao sam da se sastanem sa Lulom, koji je zatražio da me vidi uprkos njegovog preciznog programa, i da skoro dva sata razgovaram sa njim. Objasnio sam mu da bih objavio koncepte sadržane u mom pismu; nije imao ništa protiv. Razgovor je, kao i uvek, bio ljubazan i s poštovanjem. Objasnio mi je dosta detaljno delo koje sprovodi u svojoj zemlji. Zahvalio sam mu na političkoj i ekonomskoj podršci Brazila Kubi u njenoj borbi i podvukao odlučujuću ulogu koju je odigrala Venecuela, latinoamerička država u razvoju, i njen Predsednik, u najkritičnijim danima specijalnog perioda i danas, kada je imperijalistička blokada pooštrena, a naša zemlja pretrpela razorni udar dva uragana.

I pored naše široke razmene mišljenja, ostao je slobodan sat i po pre vremena predviđenog za odlazak.

Iz onoga što sam video u raznim vestima tog popodneva, zauzeo je odvažan stav u vezi izbora u SAD. Ako pobedi Mekejn, ne bi unapred računao sa najvećom latinoameričkom zemljom, Brazilom.

Narednog 15. novembra održaće se u Vašingtonu sastanak Grupe G-20 koji je sazvao Buš. Tek što se uključi televizor pojavljuje se neki šef države koji govori na nekom sastanku na visokom nivou. Koliko će vremena šefovima država ostati da se obaveste i razmisle o složenim problemima koji pritiskaju svet?

Sadašnji predsednik SAD nema nikakvih problema: on ih ne rešava, stvara ih. Rešavanje je za njega zadatak drugih.

 

Fidel Kastro Rus

31.10.2008 g.