MOTIVI ZA LJUBAV

Ne znam. Nije mi poznato. /Ne pamtim svo ono vreme dok sam hodao
Ne susrećući je ponovo./ Možda jedna vek? Možda.
Možda nešto manje: devedeset i devet godina.
Ili mesec dana? Može biti. U svakom slučaju, ogromno, ogromno, ogromno vreme...

Nikolas Kristobal Giljen Batista, nacionalni pesnik Kube, rodio se 10. jula 1902 g. u Kamagveju. Bio je jedan od velikih stvaralaca kubanske književnosti i jedna od najznačajnijih figura španskog jezika. Posle duge bolesti umro je u Havani 17. jula 1989 g.

Jedna od značajnih tema u poeziji Nikolasa Giljena je ljubav, nekad u lirskijem, nekad u realističnijem obliku, ali uvek sa širinom koja otkriva čitav romantični univerzum njegovih stihova. Iako se u skoro svim knjigama pesnika mogu naći kompozicije posvećene, ili koje se na neki način odnose na ljubav, tek 1964 g. izlazi na svetlost dana jedna knjiga posvećena isključivo toj tematici. To se dogodilo kada je pesnik i izdavač Fajad Hamis u broju 6 izdanja «La Tertulia» objavio svesku «Pesme o ljubavi» , gde su sakupljena 24 poznata i neizdata teksta. 1975 g. se pojavilo «Srce sa kojim živim», izdanje kome je dodato još 16 tekstova.

Giljenova ljubavna poezija bila je takođe štampana u antologijama na i van Kube, kao što je slavna antologija «Hispanoamerička ljubavna poezija», Marija Benedetija, u kojoj se pojavljuje naslov «Moja malena» koja je deo knjige «Motivi sona». Kao što su dobro rekli neki proučavaoci Giljenovog dela, to je moguće jer se njegovo stvaralaštvo odlikuje raznovrsnošću motiva: Eros, žena, rasa, senzualnost i druge čulnosti, kao i dvostruki moral, tekstovi poznati i kao madrigali, gde se po pesnikinji Nensi Morehon «... Giljen suočava sa estetskom bitkom crnog čoveka da povrati svoju lepotu, koju je sistem izopačio i proterao. A žena je najpogodnije sredstvo za sprovođenje tog estetskog priznanja...»

Tvoja utroba zna više od tvoje glave/ i toliko koliko tvoja bedra.
To je snažna crna gracija/ tvog golog tela.
Tvoj znak prašume/ sa tvojim crvenim ogrlicama,
tvojim narukvicama iskrivljenog zlata / i tim tamnim krokodilom
koji pliva u Zambeziju tvojih očiju.

U novom izdanju «Ljubavnih pesama» koje je objavila izdavačka kuća «Union» sa dolaskom novog veka, povodom stogodišnjice njegovog rođenja, prolog i antologiju je sastavio intelektualac i pesnik Anhel Auhier. Kritičari su je ocenili kao delo gde se najbolje zapaža neizmernost njegovih tekstova o ljubavi i oko nje, jer se pojavljuje njegovo sveukupno poetsko stvaralaštvo, koje obuhvata različite teme i stilove. «Na nekom mestu u proleće» je pesma koja zatvara ovaj tom. Ta je pesma napisana aprila 1966 g., i nije objavljena do 1992 g.; od tada je četiri puta objavljivana na Kubi. To je jedan od velikih Giljenovih ljubavnih tekstova, poema o napuštanju i trajanju ljubavi posle smrti, drugoj Giljenovoj velikoj temi.

Izdavački uspeh antologije »Ljubavnih pesama» pokazuje da ljubavno delo pesnika najviše voli kako publika, tako i tržište. Bilo da se radi o telu i hiljadu oblika Erosa,ili o nekom intimnom i prostranom mestu, uvek će imati svoj prostor u nekom delu proleća. Kao što je napisao istraživač Roberto Surbano Tores...»njegove ljubavne pesme: jasne, osećajne, sa sposobnošću organskog zavođenja, sa očaravanjem i muzikalnošću u rečima, napisane su ne za razmišljanje, nego da bi se podelile, izgovorile glasno ili izrecitovane nekome sa izvesnom žurbom i drskošću...»

Videti je kako odlazi i voleti je kao nikad;/ pratiti je očima,
I već bez očiju pratiti je videvši je u daljini/ tamo daleko i još uvek je pratiti
Još dalje / sačinjenu od noći,
ugriza, poljupca, nesanice,/otrova, ekstaze, grčenja,
uzdaha, krvi, smrti...
Sačinjenu od te poznate supstance/ od kojom oblikujemo neku zvezdu.