Karlos Enríkes /Otmica multakinja/ 1938 /Ullje na platnu; 162,5 x 114,5 cm
Karlos Enríkes se vraća na Kubu u januaru 1934 g. Sledeće godine je već najavio svoju novu slikarsku orijentaciju u tekstu “Kreolizam i njegov likovni izraz”, a 1936 g. uvodi termin “seljački romansero”. «Otmica mulatkinja» je vrhunac ovog ciklusa i možda njegovo najpoznatije delo. Delo se zasniva na mitu koji je bio posvećen u slikarskoj tradiciji – otmici Evrope, kćerki Leusipa ili Sabinjanki – smeštenom u kontekst i obnovljenom u antilskom prostoru. Od početka primljeno kao značajno delo zbog svog inovatorskog karaktera, boje i prozračnosti, zbog siline teme, senzualnosti i kubanizma, «Otmica mulatkinja» je od tada kubanska klasika.
Víktor Manuel Garsija /Tropska ciganka/, 1929 /Ulje na drvetu; 46,5 x 38 cm
Naslikana u Parizu 1929 g., «Tropska ciganka» pripada prvim godinama Vikotora Manuela, kada je njegova slika u službi protresanja i utemeljavanja. Ovde su predstavljene glavne komponente njegove likovne imaginacije: Gogen kao polazna tačka njegove poetske percepcije; diskretno prisustvo Sezana; italijanskih naivaca, Modiljanija, Marije Lorencin.
Ali njegov definitivno američki karakter je istakao sam autor. “To je meleskinja, mulatkinja, ali sam joj stavio krupne oči Indijanke iz Perua, Meksika…” Tako heterogeni sastojci su ponovo složeni na osnovu jedinstvene intuicije koja pretvara ovo delo u centralni simbol poetike Viktora Manuela.
“Tropska Ciganka” je slika koja je među posmatračima izazvala najviše oduševljenja, do te mere da se pretvorila, poput neke vrste američke Đokonde, u prvo klasično delo kubanskog likovnog modernizma.
Valentín Sanz Karta / Las malangas /Ulje na platnu; 171 x 113 cm
Valentín Sanz Karta svoje pejzaže tumači realistički; njegove teme se nalaze na polju i na moru.
Na ovom ulju težina kompozicije je na desnoj polovini dela, u ravnoteži sa pokretom stabala prema slobodnom prostoru. Pejzaž nije statičan: očigledna je igra vetra u krošnjama palmi. Sanz Karta bojom naglašava udaljenost horizonta umekšavajući i tonirajući hromatsku gamu do ljubičastih tonova. Debeli nanosi na lišću stvaraju opipljivu realnost prvog plana.
Giljermo Koljaso /Odmor,1886 /Ulje na platnu; 66 x 83,5 cm
Po dolasku u Havanu Koljazo je već slikar koji potpuno vlada tehnikom. Hulian de Kasal u svojim «Hronikama» opisuje njegov luksuzni studio u koji su dolazili ljubitelji umetnosti i izabrana klijentela u potrazi za dobrim portretistom.
Jedno od njegovih najpoznatijih ulja «Odmor» stvoreno je tokom godina boravka u Havani. Kompozicija je smeštena u unutrašnjost jedne havanske kuće svedenih arhitektonskih linija. Elegantna dama nosi kreolsku kućnu haljinu; osećaj opuštenosti i odmora podvučen je prelepo nacrtanim rukama. Unutrašnjost se otvara prema vrtu gde Koljazo produžava dubinu do linije horizonta, iscrtane na moru.
Antonio Gatorno /Žene na reci, 1927/Ulje na platnu; 193 x 117 cm
Ovo je jedno od glavnih dela zbirke koju je Gatorno izložio 1927 g. Na njemu su prikazani neki od izvora koje je slikar koristio. Forma – ona primitivna počevši od Đota - modulirana je drugima, toliko heterogenim kao što su one Riverine i muralizam, neoklasičnog Pikasa, Sezanove, Modiljanijeve, Gogenova egzotika, neka uspomena na Ingrea. Tropski nered je savladan brižljivom dekorativnom stilizacijom. Jedna evropska vizija tropa se nameće samim tropima, što se pretvara u sjajnu, ali ne preteranu maštovitost. Priroda je slagana gradnjom veoma moćnih obima i ritmova. «Žene na reci» nisu samo jedna od prvih tumačenja kubanskih tema koje Gatorno radi po povratku, nego i jedna od prvih likovnih verzija modernog kreolizma kome je ovaj slikar podario neke od svojih klasičnih slika.
Fidelio Ponse de León / Tuberkuloza / Ulje na platnu/ 92 x 122 cm
Fidelio Ponse je posebna figura u kubanskom modernizmu od čijih je glavnih tokova izdvojen. U toj usamljenosti se ne potvrđuje nikakva zavisnost osim od najintimnijih opsesija čoveka i slikara. Podjednako udaljena od «akademizma» i od «avangarde», njegova slika želi da bude moderna, ali i da se uklopi u tradiciju.
«Tuberkuloza» je jedan od njegovih velikih trenutaka. Tema nameće jednu spektralnu atmosferu. Skoro monohromatska, ustvari je tanano prelivanje lica, okera i bele srebrne i zlatne, sa ružičastim i plavim odsjajima i primesama zelene. Kada Ponse radi porodične teme ili one bliske njegovim najintimnijim doživljajima; kada se seća dalekih epizoda iz svog detinjstva, ili kada uranja u teme bolesti ili smrti, koje za njega nisu literarne teme, dostiže najveći intenzitet. Zajedno sa «Blagoslovenima» i «Decom», «Tuberkuloza» čini trilogiju njegovih klasičnih radova, gde je sažeto čitavo njegovo delo.
Hoakin Kuadras / Unutrašnje dvorište u Santijagu de Kubi /Ulje na platnu; 44 x 73 cm
Za Hoakina Kuadrasa kostumbrizam protiče između blagih prizora velikih baraka, kolonijalne unutrašnjosti i uličnih scena, gde je po svojoj lepoti zapažena mulatkinja. U svojim prizorima unutrašnjosti, kao što je «Unutrašnje dvorište u Santjagu de Kubi», oživljava atmosferu i detaljno obrađuje prizor. Dobro je korišćena perspektiva koju dopunjuje hromatska gama bogata tonalitetima, gde svetlost kao modelirajući element crta figure starice i robinja, podsećajući nas na vodonoše koje su tako često inspirisale slikara posle povratka iz Firence.
Hose Nikolas de Eskalera /Sveto trojstvo/ Ulje na platnu; 180 x 200 cm
Delo segmentiranog formata, deo baroknog ikonostasa kome pripada. Jedno je od najznačajnijih dela iz kolekcije kubanske umetnosti XVIII veka. Umetnik koristi simetričnu piramidalnu kompoziciju, usmerenu ka centralnoj tački, olakšavajući njenu težinu težinom plašta. U osnovi valerističko, delo pokazuje prigušene boje, bez velikih hromatskih nijansi. Slikar rešava sivilo pomoću crnog sa dosta tvrdoće i modelira sijenskim bojama čvrsto označavajući obrise figura.
Eduardo Abela /Seljaci, 1938 g./ Ulje na platnu; 84 x 71,5 cm
“Seljaci” su jedna od najbolje pogođenih srži kreolskih prizora u okviru modernog slikarstva na Kubi, gde su uspostavljeno tematski i reprezentativni kanoni. Nepomičnost drži ličnosti pred nizom praznih kuća. Uhvaćeni su u jednom pokretu: u izvesnom smislu svi poziraju kao za razglednicu tipičnih običaja. Figure, raspoređene sa sigurnošću u snažnom centralnom jezgru, prenose osećanje trajnosti, izvan svake eventualnosti. Na osnovu jedne banalne scene, oslobođene slučajnosti i prenete na skalu monumentalnosti, Abela podiže svoje ličnosti u kategoriju kubanskih arhetipova.
Hosé Masikes / Poluapstraktna kompozicija/Ulje na platnu; 134 x98 cm/Porodična zbirka
Hose Masikes se rodio 1940 g. i započeo svoju umetničku karijeru u deceniji 60. serijom crno-belih crteža, potvrđujući tako svoje shvatanje crteža kao dela za sebe i ne kao prethodnu skicu za ulje na platnu. Između 1966g. i 1968 g. obavljao je veoma cenjeni rad u Nacionalnoj umetničkoj školi. Njegovo je delo obimno,naročito na podlozi od papira, a njegov rad je izražen u veoma različitim etapama. Masikes je znao da stvori jedan likovni univerzum izuzetno koherentan, sa veoma svojstvenim pogledom na ostrvsku stvarnost. Njegov značaj nije samo u njegovom delu nego i u uticaju koji je ostavio njegov duh na njegove prijatelje. To objašnjava postojanje «Sećanja na Masikesa», ulja na platnu Huana Moreire, koje čini deo stalne kolekcije Nacionalnog muzeja lepih umetnosti.
Marselo Pogoloti /Intelektualac ili Mladi intelektualac/, 1937 /Ulje na platnu; 89 x 116 cm
U okviru onoga što sam Pogoloti naziva “svojom drugom društvenom etapom”, “Intelektualac” je rezultat striktnog procesa prečišćavanja prvih ulja iz njegovog revolucionarnog ciklusa. Slikar se sada koncentriše na jedinstvene scene neposrednog utiska. Kompozicija je ponovo postala dinamičnija i elastičnija sa širokim ritmovima i istančanim korespondiranjem. Velike forme se izlažu sa čvrstinom i u celini koju je Pogoloti voleo, blisko otmenosti klasicizma. Tema je uzeta iz sopstvenih doživljaja: intelektualac na raskrsnici uspona fašizma, čineći deo građanske svesti i leve orijentacije nastale iz Oktobarske revolucije, ali isto tako žrtva sektaštva i dogmatizma. Iako je nastala u jednoj posebnoj situaciji, Pogoloti ovim delom postiže dramatičan simbol pun monumentalnosti i veličine čije čitanje može biti različito.
Roberto Diago/Milosrdna Devica, 1946/Ulje na platnu; 104 x 78,5 cm
Devica zaštitnica Kube, popularna “Kaćita” ili Ošun, kako je identifikuju pripadnici kulta Regle de Oća ili santerije, predstavljena je na Diagovoj slici sa jednostavnošću i familijarnošću slično onim lutkama od krpe ili drveta sa kojima joj je odavana počast na narodnim oltarima, i koja više liči na okićenu igračku svetice, nego na poštovanu religioznu sliku. To je originalna ornamentalna, svečana atmosfera koja obavija i veliča ovu mulatsku devicu, gde se najbolje izražava taj supstrat svesti ili kubanske etnopsihologije (više nije potreban nikakav prefiks afro) koji oblikuje naše najautentičnije kulturne kreacije. Sa tim uljem – u mnogome uporedivom sa Karlosom Enrikesom ili Reneom Portokarerom, Roberto Diago stvara jedno od svojih dela sa najvećom sintezom i izražajnim bogatstvom u okviru ove etape, i možda jedno od najznačajnijih u čitavoj karijeri.
Servando Kabrera Moreno /Omaž usamljenosti/, 1970 /Ulje na platnu; 175 x 326 cm
Do 1969 Servando Kabrera se koncentriše na vrstu slikarstva u kome istražuje morfologiju tela spojenih seksualnim činom. Ostavio je za sobom do groteske silovit izraz koji se pojavljuje u seriji “Poljupci” i u drugim delima nastalim između 1966 i 1967 g. Tada erotizam na njegovim slikama stiče jednu opuštenu, spokojnu sublimaciju, koja se projektuje u prikazivanju tela ili delova tela u kosmičkoj dimenziji. U “Omažu samoći” isprepletana tela postaju idealne predstave koncepta ljubavi zamišljenog na univerzalnoj skali. Prevlađuju različite nijanse plavog, sa primesama crvenog i crnog, u kompoziciji gde seksualni organi lebde u vazduhu kao nebeska tela, prenoseći osećanje ravnoteže i harmonije. Dela kao “Omaž samoći”, “Večni pozdravi Sevilji” i “Olimp”, sva nastala 1970 i 1971 g., ne samo da su među najboljima u širokoj umetnikovoj produkciji, već i definišu jednu poetiku nepromenljivu tokom poslednje decenije njegovog života i doprinose tome da se nađe među velikim figurama savremene latinoameričke umetnosti.
Mirta Sera/Molba zemlji,oko. 1945/ Ulje na platnu/158 x 97 cm
1946 g. Mirta šalje sliku od posebnog značaja na III Nacionalnu izložbu slika i skulptura. Nagrađeno jednom od nagrada, ovo delo se odlikuje čvrstinom kompozicije koja više ne odgovara akademskom diktatu već koncepciji koja potiče iz Sezanovog ateljea. To se vidi u bojama okera i zemlje dok su figure oblikovane gotovo skulptorski.
